Марко Стојановић
Из пројекта Википедија
Марко Стојановић се родио у Шапцу 15. априла 1844. године. Родитељи су му били скромног стања али угледни. Гимназију је завршио у Београду као и правни одсек Лицеја, издржавајући се послуживањем и ношењем порција. Служио је код војводе Узун-Мирка а доцније код Косте Протића, краљевског намесника. По завршетку школе био је неко време у служби, па је постао адвокат. 1884. године учествује у оснивању Народне банке, а 1895. године био је вицегувернер. За време I. св. рата спасио је банчину имовину. Бавио се и правним наукама. Умро је у Београду 1923. године.
Фотографијом се почео бавити почетком деветнаестих година прошлог века. С обзиром да се на његовим фотографијама често појављује Анастас Јовановић, врло је вероватно да се под утицајем овог фотографског ентузијасте и сам почео бавити фотографијом. Био је велики реалиста и фотограф и његове фотографије би се потпуно могле уклопити у савремене токове и схватања фотографије.
Преко пет стотина оригиналних фотографија — контакт копија говоре о скромном уметнику који је »за своју душу« правио фотографије, не водећи рачуна да ли ће оне бити уметност или не. Баш тиме он је створио не само изванредне фотографије већ и истинске документе с краја деветнаестог и почетка двадесетог века. Најбројније фотографије које је М. Стојановић оставио су портрети: Анастас Јовановић, први српски фотограф: Милован Глишић, књижевник; Љуба Ковачевић, Владан Ђорђевић, Драгиша Станојевић, Ђока Јовановић, и многи други. Многе фотографије бележе Београд који данас није познат.
