Мезоглеја
Из пројекта Википедија
Мезоглеја (мезенхим) је желатинозан, аморфан (без Ñтруктуре) Ñлој у коме Ñе налазе разбацане појединачне амебоидне ћелије. Ðалази Ñе између ектодермиÑа и ендодермиÑа код двоÑлојних животиња:
Мезоглеја је код оба ова типа животиња у различитом Ñтепену развијена. Тако аÑкон тип Ñунђера има најÑлабије развијену мезоглеју, док је код Ñикон типа она много боље развијена, а код леукон типа је најÑнажније разраÑла. УÑложњавање грађе Ñунђера Ñе ÑаÑтоји, углавном, у томе што мезоглеја разраÑта и задебљава тако да Ñе читав ÐµÐ½Ð´Ð¾Ð´ÐµÑ€Ð¼Ð¸Ñ Ð¿Ñ€ÐµÐ¼ÐµÑˆÑ‚Ð° у њу. У мезоглеји Ñикон типа образују Ñе канали Ñа хоаноцитама, а код леукон типа мале, округлаÑте коморе у којима Ñу Ñмештене хоаноците.
Код жарњака мезоглеја може бити:
- у облику нећелијÑке мембране, базалне ламине или
- задебљала ацелуларна (нећелијÑка) маÑа Ñа амебоидним ћелијама.
![]() |
Овај незавршени чланак Мезоглеја, везан је за биологију. КориÑтећи правила Википедије, допринеÑите допунивши га. |