Амебоидна ћелија

Из пројекта Википедија

Амебоидне ћелије (амебоците) је заједнички назив за све ћелије мезоглеје (мезохила) сунђера. Ове ћелије веома варирају у изгледу, величини и функцији. Досад није утврђена хомологија различитих типова ћелија код сунђера и оних нађених у филогенетски новијим групама животиња. Понекад се назив амебоидне ћелије односи само на једну, најзаступљенију групу ћелија - археоците.

Међу многим ћелијама, најприсутније су археоците, крупне амебоидне ћелије које имају крупно једро и велики број лизозома (чиме подсећају на макрофаге). Цитоплазма археоцита има велике количине РНК, а у једру се налазе бројни нуклеолуси. Археоците су тотипотентне и могу се диференцирати у било који други тип ћелија сунђера. Имају улогу у фагоцитози страних тела, варењу, унутрашњем транспорту. Имају одређену улогу у регенерацији, и транспорту хранљивих материја кроз сунђер. Зависно од типа хранљиве материје, називамо их гранулоцитама, тезоцитама... Можда поседују улогу и у полном размножавању, ако се испостави тачном тврдња да ооците и сперматоците потичу од њих.
Коленците су међу најбројнијим ћелијама мезохила - учествују у изградњи мезохила и скелетног система, јер се у њима синтетише фибриларни колаген који се излучује у мезохил. Причвршћене су и не врше покрете кроз мезохил.
Лофоците личе на археоците, а улога им је лучење и одржавање влакна колагена у мезохилу.
Склероците луче минерализоване скелетне спикуле. У зависности од тога какав скелет (силикатни или кречњачки) образују, међу њима се разликују:
- силикоците и
- калкоците
Спонгоците, које постоје једино код демоспонгиа, подсећају на археоците, али луче колаген који полимеризује у дебело скелетно ткиво спонгин.
Миоците су ћелије налик мишићним, садрже актин и миозин, а агрегују око оскулума неких демоспонгиа. Оне регулишу величину отвора оскулума и тако помажу контроли протока воде кроз тело.
Сферуларне ћелије поседују крупне вакуоле за које се мисли да представљају депое крајњих продуката ћелијског метаболизма.
Микрогрануларне ћелије поседују многобројне митохондрије и посебне, штапићасте грануле, а грануларни ендоплазматични ретикулум је веома развијен (што упућује на интензивне процесе синтезе протеина). Функција овог типа ћелија је још увек непозната.
Глобуларне ћелије се налазе у мезохилу појединих група сунђера (ред Poecilosclerida), а у својој цитоплазми имају велики број цилиндричних глобула непознатог хемијског састава и функције.
Рабдитне ћелије су неправилног облика, присутне код морских сунђера. Цитоплазма је са бројним штапићастим органелама испуњеним мукополисахаридима. Садржај органела се излучује у мезохил и чини његову основну везујућу структуру.
Цистеноците су карактеристичне за слатководне сунђере, поседују крупну вакуолу са аморфном материјом, а цитоплазма је потиснута уз мембрану.
Хромоците су испуњене пигментима и дају сунђерима боју;
На крају, постоје и ооците и сперматоците, репродуктивне ћелије које подлежу гаметогенези у мезохилу, чиме настају јајне ћелије и сперматозоиди. Код калкареа, полне ћелије (нарочито мушке)настају од хоаноцита.

[уреди] Литература

Догељ, В,А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, београд, 1971.
Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979.
Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.