Минарет
Из пројекта Википедија
Минарет (арапски: манара (светионик) ) је дистинктивно обележје исламске архитектуре. Минарети су обично високе куле са куполама на врху. Могу стајати посебно или уз џамију и најчешће су изразито виши од ње.
[уреди] Историја и развој
У неким старијим џамијама, као што је Велика Џамија у Дамаску, минарети су у почетку служили као осматрачнице осветљаване бакљама (нар на арапском значи "светлост" одакле је и потекла реч минарет). У блиској историји, главна улога минарета је била да обезбеди повољно место са којег би свештеник позивао на молитву. Данас се на молитву позива преко озвучења, углавно у самој џамији. На тај начин данас минарети имају традиционалну и декоративну улогу.
Највећи минарет на свету који има 210 метара налази се у џамији Хасан II у Казабланци у Мароку, док је највећи минарет од цигала у Делхију, Индија. Тренутно се граде два минарета у Техерану, а планирана висина је 230 метара.
[уреди] Конструкција
Минарети се најчешће састоје од три дела:
- Основе
Обично се копа дубок темељ а од материјала се користи шљунак. Постоје минарети и без основе али је ово ретка појава.
- Куле
Вусоке куле су коничне, цилиндричне или полигоналне; степенице круже око минарета у смеру супротном од смера кретања казаљке на часовницима, пружајући додатну потпору за најиздуженије куле.
- Галерије
У горњем делу минарета налази се балкон одакле се позива на молитву. Прекривен је стехом налик на кров и украшен је резним орнаментима, као што су цигла, цреп, лукови или натписи.
[уреди] Локални стилови
Постоје разни стилови у зависности од области и временске епохе. Ово су неки од стилова и области одакле потичу остали стилови:
- Ирак
- Самосталан конични минарет окружен спиралним степеништем.
- Египат (XV век)
- Октагонални. Два балкона, горњи мањи од доњег.
- Персија (XVII век)
- Два пара танких кула са обе стране уласка у џамију које се завршавају прекривеним балконима украшеним плавим цреповима.
