Михаил Петрович Лазарев

Из пројекта Википедија

Михаил Петрович Лазарев (рус. Михаил Петрович Лазарев) (3. новембар, 1788 — 11. април, 1851) био је руски морнарички официр и истраживач, а 1843. је постао и адмирал.

Портрет Михаила Петровича Лазарева

Садржај

1 Образовање и рана каријера
2 Каријера и истраживања
3 Ратни распореди
4 Утицај и заоставштина
5 Спољашње везе
6 Извори и напомене

[уреди] Образовање и рана каријера

Лазарев је потекао из старе руске племићке породице из области Владимир^[1]. 1800. је уписао Руску морнаричку школу. Три године касније послат је у британску флоту, где је остао пет година да учи навигацију. Од 1808. до 1813. Лазарев служи у Балтичкој флоти. Учествовао је у Руско-шведском рату из 1808-1809 и Отаџбинском рату против Наполеона.

[уреди] Каријера и истраживања

Прво Лазаревљево опловљавање Земље било је од 1813 до 1816. Бродом Суворов експедиција је пловила од Кронштата до Аљаске. Током тог путовања Лазарев је открио атол Суворов.

Као командант брода Мирни и изасланик Фабијана фон Белингсхаусена на његовом крстарењу светом Лазарев је открио Антарктик, као и бројна острва. 28. јануара 1820 (по грегоријанском календару) експедиција је открила копно Антарктика, долазећи до антарктичке обале на тачки са координатама 69°21′28″S, 2°14′50″W и видећи тамо ледена поља.

Од 1822. до 1825 Лазарев је опловио Земљу трећи пут на фрегати Крајсер, чинећи значајна истраживања у областима метеорологије и етнографије.

[уреди] Ратни распореди

1826. Лазарев је постао командант брода Азов, који је пловио Средоземним морем као део сквадрона под командом адмирала Логина Петровича Гајдена и учествовао је у Бици за Наварино 1827. За заслуге током битке Лазарев је добио чин контра-адмирала.

Од 1828 до 1829 био је заповедник блокаде Дарданела.

1830 Лазарев се вратио у Кронштат и постао командант морнаричких јединица Балтичек флота. Две године касније постао је шеф особља Црноморске флоте.

Од фебруара до јуна 1833 Лазарев је водио руски сквадрон на Босфор и потписао Мировни уговор Хункар-Искелези са Турском. 1833 Лазарев је постао командант Црноморске флоте, лука на Црном мору, као и војни гувернер Севастопоља и Николајева.

[уреди] Утицај и заоставштина

Адмирал Лазарев је био утицјана и у техничким питањима и као ментор млађим официрима. Залагао се за стварање парне флоте, али техничко и економско заостајање Русије било је главна препрека томе. Био је учитељ већем броју руских поморских официра, укључујући и Павела Нахимова, Владимира Корнилова, Владимира Истомина и Григорија Бутакова.

Атол на Великом тихом океану, залив на ушћу реке Амур (далеки исток Русије) и на острву Унимак (на Аљасци), оствро у Аралском мору, залив и лука у Јапанском мору, као и друга места -- носе Лазаревљево име.

Неколико руских бродова је добило име по Лазареву:

Лака крстарица наручена за Царску морнарицу 1914., довршена и преименована у Црвени Кавказ после револуције.
Крстарица класе Свердлов саграђена у раним педеседим годинама 20. века.
Бојна крстарица класе Киров Фрунце преименована је у Адмирал Лазарев после распада Совјетског Савеза.

[уреди] Спољашње везе

Мапа Лазаревљеве антарктичке експедиције (на руском); пажња, сви датуми су по јулијанском календару.

[уреди] Извори и напомене

^ В.В. Руммель, В.В. Голубцов, Родословный сборник русских дворянских фамилий, vol. 1, Sankt Petersburg, 1886, p. 504. The Russian noble family Lazarevs shall not be confused with the Armenian family Lazariants who Russfied their surname from Lazariants into Lazarevs.