М24 Чефи
Из пројекта Википедија
 |
|
| М24 Чефи | |
|---|---|
| Главне карактеристике | |
| Дужина | 5.56/5.03 m |
| Ширина | 3 m |
| Висина | 2.77 m |
| Тежина | 18.4 Т |
| Брзина | 56 km/h на путу km/h изван пута |
| Досег | 161 km |
| Главно наоружање | топ 75 mm M6 |
| Споредно наоружање | 1 x .50 cal, 2 x .30 cal |
| Максималан оклоп | 38 mm |
| Мотор | 2 x Кадилак serija 44T24 300/220 коња |
| Посада | 4/5(командир,нишанџија,пуњач,возач,сувозач(могао бити и пуњач)) |
М24 Чефи је амерички лаки тенк који се производио између 1944. и августа 1945. године
Садржај |
[уреди] Настанак и коришћење
Када је у априлу 1943. године постала очигледна неупотребљивост америчког лаког тенка М3/М5 Стјуарт САД нису као и све остале државе одустале од градње нових лаких тенкова него су започеле нови војни пројекат имена Т24. Развој је поверен Крајслеровој филијали моторних возила корпорације Џенерал Моторс.
Овај тенк је с одушевљењем дочекан у извидничким јединицама које су до тада биле опремљене тенковима М3/М5 Стјуарт. Борба лаких тенкова против непријатељских тенкова је била одбачена као доктрина још 1943 па је тај задатак био више резултат случаја него намере у којима је брзина, ниски профил и бржа ротација куполе новог тенка често била пресудна.
Пошто је избијање рата у Кореји војно изненадило САД тамошњи војни врх се одлучио на коришћење током прве фази рата тенка М24 чији већи број се тада налазио у Јапану. Током тог сукоба М24 се неуспешно сусреће са совјетским Т-34/85 . Разлог за то можемо наћи у чињеници да су се ови тенкови користили за задатак за који уопште нису били направљени. Преслаби топ није био у стању да пробије предњи оклоп на Т-34/85 као што то раније није могао направити против немачких Панцер V и Панцер VI Доласком јачих тенкова М24 је враћен на првобитне мисије извиђања.
Вероватно најпознатије бојиште за М24 је била Индокина тј. Вијетнам где се показао као савршен тенк за мочварно тло и поља пиринча, а недостатак противоклопног оружја код Виет Мин-а није доводио у питање танки оклоп. У децембру 1953 десет растављених М24 допремљено је авионима у Диен Биен Фу где су коришћени као самоходна артиљерија испаливши више од 15000 граната.
[уреди] Опрема
За наоружање тенка изабран је бестрзајни топ 75мм Т13Е1 који је коришћен на бомбардерима Б-25 и омогућавао исту ватрену моћ као и код тенка М4 Шерман.
На бојишту нови тенк је показао одличну проходност по снегу и блату за разлику од Стјуарта и Шермана, лако одржавање као и сви остали амерички тенкови, а ниски профил у комбинацији с великом брзином чинили су тенк тешком метом. Основни проблем преслабог оклопа код лаких тенкова је остао и код М24, поготово оклопа на трбуху који се показао недовољном јаким да заштити посаду од деловања противоклопних мина. Због те слабости он није могао бити коришћен нити у борби против пешадије током Другог светског рата пошто тада свако и најмање противтенковско оружје има могућност пробоја његовог прелаког оклопа. Додатни проблем је била мала количина муниције која је стала у возило па се често догађало да се муниција морала да обнавља по два три пута у једном дану. Још један проблем је представљао лоше постављен митраљез од 12,7 мм који је,иако намењен борби против авона, најчешћу примену имао против пешадије.
Свеукупно је произведено током прве и последње године производње М24 нешто мање од 5000 његових примерака.
[уреди] Верзије
Као и многи други тенковски дизајни тако и овај доживљава промене с циљем продужења употребе. Први покушај је била производња оклопног возила имена М19 који настаје монтирањем новог оружја које би могло без проблема да отвара ватру у супротном смеру од онога у којем се возило креће. Друге две верзије су биле класичне у којима се тенку скида купола како би се на њега поставио јачи топ. На прву такву верзију постављен је топ калибра од 105 мм, док је на другој он још појачан на 155мм.
Узимајући у обзир све те три верзије произведено је око 650 таквих војних возила.
[уреди] Након рата и други корисници
Његова краткотрајна америчка употреба током борби у Кореји 1950. године резултира забраном коришћења М24 у борби против других тенкова тако да он до краја свог животног века није више имао сличне сусрете у америчкој војсци. Последњи рат у којем су коришћени ови тенкови је онај између Индије и Пакистана 1971. године када је извршен покољ ових тенкова.
Без обзира на све добро знане недостатке М24 остаје у војним снагама разних држава до 1993. године када Норвешка последње примерке повлачи из употребе.
Државне корисници овог тенка су биле:
САД, Велика Британија, Француска, Норвешка, Белгија, Грчка, Италија, Аустрија, Португал, Шпанија, Турска, Јапан, Тајван, Лаос, Камбоџа, Јужна Кореја, Јужни Вијетнам, Тајланд, Иран, Ирак, Саудијска Арабија, Етиопија, Уругвај, Чиле.
[уреди] Референце
- Steven Zaloga, Jim Laurier - M24 Chaffee Light Tank 1943-85, Osprey Publishing 2003 (New Vanguard 77).
| Америчка оклопна возила Другог светског рата |
|---|
| Лаки тенкови |
| М2 Лаки тенк | M3/M5 Стјуарт | M22 Локуст | M24 Чефи | Мармон-Херингтон ЦТЛС |
| Средњи и тешки тенкови |
| М2 Средњи тенк | М3 Ли | M4 Шерман | M26 Першинг |
| Самоходна артиљерија |
| M7 Прист | M8 Скот | M12 ГМК | M40 ГМК M3 ГМК | M16 МГМК | M5 ГМК |
| Ловци тенкова |
| M10 Волверајн | M18 Хелкет | M36 Џексон |
| Оклопни полугусеничари |
| M2 Халфтрек | M3 Халфтрек M4 Мортар керијер | M5 Халфтрек персонел керијер | T30 Халфтрек |
| Амфибије |
| ЛВТ | ДУКВ |
| Оклопна кола |
| M8 Грејхаунд | M3 Скаут кар | M20 АЈК T17 Дирхаунд / Стегхаунд | T18 Борхаунд |
| Експериментална возила |
| M38 Волфхаунд | T1/M6 Тешки тенк | T-28 Супер тешки тенк T14 Тешки тенк | T29 Тешки тенк | T20 Средњи тенк | T7 Борбено возило T-16 | T-3 Халфтрек | T54 ГМК | T40/M9 Ловац тенкова |
