Италија

Из пројекта Википедија

Координате: 37°-47° СГ Ш, 7°-19° ИГД

Република Италија је држава на југу Европе. Састоји се од Апенинског полуострва и три велика острва на Средоземном мору, Сицилије, Сардиније и Елбе. Једину копнену границу има на северу, на Алпима, где се граничи са Француском, Швајцарском, Аустријом и Словенијом. Независне државе Сан Марино и Ватикан налазе се унутар територије Италије.

Веома је позната по кулинарским способностима, моди, дизајну, одећи, архитектури, уметности, музици и осталим знаменитостима које у великом броју посећују туристи.

Садржај 1 Историја 2 Географија 2.1 Регије Италије 2.2 Највећи градови 3 Политика 4 Становништво 5 Религија 6 Језик 7 Култура 7.1 Школство и образовање 8 Медији 8.1 Новине 8.2 Радио и телевизија 9 Спољашње везе

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Италије.

Италија је обликовала културно и друштвено окружење целокупне медитеранске области. Она је такође имала велики утицај на европску културу. Значајне културе и цивилизације постојале су на њеној територији још у праисторији. Након "Велике Грчке", етрурска цивилизација а посебно Римско царство, владали су овим делом света неколико векова. Италија је била центар филозофије, науке и уметности током средњег века и ренесансе.

Италија је постала краљевина 17. марта 1861, када се највећи део држава са овог полуострва ујединио под утицајем краља Виктора Емануела II, из династије Савој, који је владао Сардинијом и Пијемонтом. Рим је још једну деценију остао под Папином влашћу да би и он постао део државе 20. септембра 1870.

Фашисти су увели диктатуру 1922, борили се на страни Немачке у Другом светском рату и изгубили. Референдум о монархији од 2. јуна 1946. створио је Републику Италију.

Италија је отпочетка чланица НАТО пакта и Европске Уније.

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Италије.

Облик земље подсећа на чизму, а Сицилија асоцира на троугао. Кроз цело полуострво простиру се Апенини, а на северу један део Алпа припада Италији. Највиши врх Италије је Мон Блан де Курмајор висине 4.748 m. Дуж западне италијанске обале протежу се са севера у правцу југа следеће ривијере: Италијанска Ривијера у Лигурији, Етрурска Ривијера у Тоскани и Напуљска Ривијера у Кампањи. Источна обала је од Трста на северу до Гаљана на југу (може се и рећи до Отранских врата).

Најдуже реке су По, Арно и Тибар. У највећа италијанска језера убрајају се језеро Гарда, језеро Мађоре и језеро Комо у Северној Италији и Лаго ди Болсена и Лаго Трасимено у Средњој Италији.

Поред Везува који је на самом полуострву, веома су познати Етна на Сицилији и Стромболи, где се налазе и бројни мањи вулкани.

Поред главног града, Вечног Рима, значајни су и Торино, Милано, Ђенова, Венеција, Фиренца, Болоња, Напуљ, Бари, Палермо, Каљари и Катанија.

[уреди] Регије Италије

За више информација погледајте Регије Италије.

Италија је подељена у двадесет регија:

	Регије	Главни град	Hа италијанском
1	Абруцо	Л'Авила	Abruzzo	L'Aquila
2	Долина Аосте	Аоста	Valle d'Asota	Aosta
3	Апулија	Бари	Puglia	Bari
4	Базиликата	Потенца	Basilicata	Potenza
5	Калабрија	Катанцаро	Calabria	Catanzaro
6	Кампанија	Напуљ	Campania	Napoli
7	Емилија-Ромања	Болоња	Emilia-Romagna	Bologna
8	Фурланија-Јулијска крајина	Трст	Friuli-Venezia Giulia	Trieste
9	Лацио	Рим	Lazio	Roma
10	Лигурија	Ђенова	Liguria	Genova
11	Ломбардија	Милано	Lombardia	Milano
12	Марке	Анкона	Marche	Ancona
13	Молизе	Кампобасо	Molise	Campobasso
14	Пијемонт	Торино	Piemonte	Torino
15	Сардинија	Каљари	Sardegna	Cagliari
16	Сицилија	Палермо	Sicilia	Palermo
17	Трентино-Јужни Тирол	Тренто	Trentino-Alto Adige	Trento
18	Тоскана	Фиренца	Toscana	Firenze
19	Умбрија	Перуђа	Umbria	Perugia
20	Венето	Венеција	Veneto	Venezia

[уреди] Највећи градови

За више информација погледајте Градови у Италији.

(по попису из 2004.)

Рим - 2.553.873 Милано - 1.299.439 Напуљ - 995.171 Tорино - 902.255 Пaлермо - 675.277 Ђенова - 605.084 Болоња - 374.425 Фиренца - 368.059 Бари - 328.458 Катанија - 305.773 Венеција - 271.251 Верона - 259.068 Месина - 247.592 Падова - 210.821 Трст - 207.069

Бреша - 192.164 Ређо Калабрија - 183.041 Прато - 180.674 Moдена - 180.110 Парма - 174.471 Каљари - 161.465 Перуђа - 157.842 Ливорно - 155.986 Ређо Емилија - 155.191 Фођа - 154.780 Равена - 146.989 Салерно - 135.818 Римини - 134.700 Ферара - 131.907 Сасари - 124.929

Сиракуза - 123.332 Пескара - 122.577 Монца - 122.263 Бергамо - 116.510 Виченца - 113.483 Латина - 111.946 Форли - 111.495 Тренто - 110.142 Терни - 108.999 Новара - 102.746 Анкона - 101.797

[уреди] Политика

За више информација погледајте Политика Италије.

Устав из 1948. установио је дводомни парламент (Parlamento), који има Заступнички дом (Camera dei Deputati) и Сенат (Senato della Repubblica), засебно судство, те извршну власт утјеловљену у Већу министара (Consiglio dei Ministri), које предводи председник већа (Presidente del Consiglio dei Ministri).

Председник републике бира се сваких 7 година, а бира га парламент заједно с малим бројем регионалних посланика. Председник предлаже председника владе, који предлаже остале министре (формално их именује председник). Веће министара (које обично чине парламентарни заступници) мора задржати поверење (Fiducia) оба дома.

Заступници домова парламента бирају се директно кроз опште изборе, а користи се пропорционални систем. Заступнички дом има 630 заступника. Осим 315 заступника који се бирају, Сенат садржи и бивше председнике, као и разне друге особе именоване доживотно у складу с посебним уставним одредбама. Заступници оба дома се бирају на највише 5 година, али оба се дома могу распустити и прије истека тог рока. Закони се смеју предлагати из оба дома, а мора их прихватити већина у оба дома.

Италијанско се судство заснива на римском праву, наполеонском коду и статутима. Уставни суд (Corte Costituzionale), који одлучује о уставности закона, основан је тек након 2. светског рата.

[уреди] Становништво

За више информација погледајте Демографија Италије.

Италија има 58.462.375 становника, налази се на двадесет и другом месту светске ранг листе и четвртом месту ранг листе Eвропске уније после Немачке, Француске и Велике Британије. 67% Италијана живи у градовима и то претежно на северу. Највеће миграције из неразвијених региона у градове биле су у периоду од 1950. до 1960. Од 1980. овај тренд се пребацио на предграђа и мале градове. У просеку мушкарци живе око 78, а жене око 83 године. Око 19% Италијана су старији од 65 године. У Европи Италијани су људи који најдуже живе после Грка и Швеђана. Као разлог наводи се италијанска кухиња и медитеранска исхрана.

[уреди] Религија

80,2 % становништва су католици, а само 3,6 % припада осталим религијама од чега су 231.226 Јеховини сведоци, 35.000 су јеврејске вероисповести, а има и протестаната и муслимана. Католичка црква је традиционално веома јака у Италији.

[уреди] Језик

За више информација погледајте Италијански језик.

Поред службеног језика, италијанског, постоје још регионални службени језици као што су немачки у Јужном Тиролу, француски и словеначки. Такође постоје и друге мање групе језика које су уредбом и законом из 1999. године заштићене. То су сардински, грчки, хрватски, албански и други.

[уреди] Култура

За више информација погледајте Култура Италије.

Италија је веома рано одиграла значајну улогу у култури и уметности. Римска антика била је у време Римског царства узор осталим европским земљама. Чак и у средњем веку и у доба ренесансе Италија је остала узор у уметности, култури и истраживањима осталим земљама Европе. Веома је познато италијанско сликарство, вајарство и архитектура. Ова красна земља била је домовина врсним, изузетним, генијалним уметницима као што су Леонардо да Винчи, Ботичели, Рафаело, Микеланђело ...

Ова елегантна чизма је у свету позната по много чему. Пре свега по уметности и култури, затим разним грађевинама као што су Колосеум и Торањ у Пизи. Све знаменитости Италије веома су посећене, јер како је написао Гете, свако камење, палата и по која улица има и говори своју причу и све је одуховљено у светим зидинама вечног Рима. Земља која може да рачуна историју од скоро 3000 година, дакле опет по Гетеу не живи од данас до сутра, позната је и по јелу (пица, паста, шпагете ...), вину, начину живота, позоришту, литератури, поезији, музици (посебно опери) и добром укусу.

[уреди] Школство и образовање

Похађање наставе у Италији је обавезно и без обзира на разлике између севера и југа, не разликује се план наставе у Милану од оног у Палерму. Разлике постоје само у областима пословног образовања. Обавезан систем образовања подељен је у три области: обданиште (scuola dell' infanzia, 3-6), основна школа (scuola elementare, 6-11; scuola media 11-14) и средња школа (Liceo: classico, scientifico, linguistico, artistico, economico, tecnologico, musicale, delle scienze umane; 14-19). Након наведених обавезних школа, ученици се могу определити за факултет. Последњих година дошло је до извесних промена у предавању страних језика, тако да се сада енглески учи у основним школама, а постоји и други страни језик. У петогодишњим гимназијама, осим часова латинског, похађа се и настава грчког језика. Од 2004. године, обавезно школовање повећано је са 9 (6-15) на 12 (6-18), што значи да ко не жели да са 14 година похађа гимназију, мора изабрати неки од средњих стручних школа након чега се полаже матура и државни испит. У забавиштима (scuola dell' infanzia) и основним школама (scuola elementare) деца морају носити униформе: девојчице најчешће розе и беле, а дечаци плаве.

[уреди] Медији

Италија располаже великом мрежом мас-медија. Поред традиционалних новина и телевизије, све више користи се Интернет. Велики успех доживели су мобилни телефони који су све више заступљени, јер су припеид и постпеид тарифе јефтиније него у другим земљама Европске Уније.

[уреди] Новине

Постоји широка понуда дневних италијанских новина и листова. Наравно, има одређених сличности и разлике међу њима. Познате дневне новине су: La Repubblica у Риму, Il Corriere della Sera у Милану, La Stampa у Торину, La Nazione у Фиренци, Il Mattino у Напуљу. У Италији се дневне новине читају много мање него у осталим европским земљама. С друге стране, италијански недељни часописи могу се поредити са немачким. По изузетном квалитету познати су Oggi, Gente и La Domenica del Corriere.

[уреди] Радио и телевизија

Три националне радио-телевизије су RAI Uno, RAI Due и RAI Tre и оне припадају организацији RAI-TV. Такође постоји велики број различитих приватних станица које се налазе готово у сваком великом граду. Оне опстају емитујући велики број реклама. Иначе углавном пуштају музику и шоу програм. Квалитет приватних телевизија је различит. Многе су се прошириле, а оне мање успешне склоне су емитовању филмова слабијег квалитета. Италија располаже са 1.700 телевизијских станица и око 30 милиона гледалаца.

Не може се ни оспорити велики утицај који има на медије, а посебно на организацију РАИ, председник владе Силвијо Берлускони. У његовом власништву налазе се три телевизијске станице (Canale 5, Italia 1 и Rete 4) под заједничким именом Mediaset које је купио у периоду између 1980. и 1984. године. Оне дневно достижу више од милион гледалаца претежно због Reality Shows програма и спотрских преноса.

[уреди] Спољашње везе

• Italy - Теме Италије
• Terracina- итальянский туризм около Рома