Народна књижевност
Из пројекта Википедија
 |
Овај текст је клица. Можете га проширити тиме што ћете га |  |
Народна или усмена књижевност вид књижевности који је постојао дуго пре појаве првог писма, а преносила се са колена на колено. Људи су је користили свакодневно и била је везана за религијске обреде. Усмена књижевност се дели на поезију (епска, лирска, епско-лирска) и прозу.
Народно дело нема аутора, већ је писано колективно - појединци су приликом казивања убацивали нове ствари, има стереотипни почетак (Боже мили, чуда великога...), устаљене епитете (јарко (сунце), лепа (девојка)) и устаљене бројеве (3,7,9,12). Код лирских песама стих је десетерац и има цезуру (паузу) после четвртог слога, а код епских песама стих је најчешће десетерац и петнаестерац и има цезуру после шестог слога.
