Књижевност

Из пројекта Википедија

Књижевност

српска књижевност

књижевници - књижевнице
песници - песникиње

Историја књижевности

античка - хеленска
римска-средњовековна
књижевни периоди

Подела књижевности

драма - поезија - проза

Категорије књижевности

Аутобиографија - Биографија
Дечија литература - Дневници
Фантастика - Песништво

Остали језици

америчка - шпанска
енглеска - француска
руска - пољска
кинеска - немачка

Књижевност, термин настао од речи књига, представља превод стране речи литература и њен је најближи синоним. Термин литература потиче из латинског језика од речи littera – слово, настао превођењем грчке речи са истим значењем γραμματικη (τεχνη) од γραμμα – слово.

Термин књижевност употребљен у ужем значењу означава уметничку књижевност (белетристика, лепа књижевност). Употребљен у ширем значењу, термин књижевност односи се и на дела настала у процесу проучавања књижевности, односно обухвата и текстове који припадају књижевној критици, књижевној историји и теорији књижевности, које заједно са методологијом проучавања књижевности конституишу науку о књижевности.

Термин књижевност употребљава се да означи језичку уметност, естетички вид језичке творевине. Књижевна естетика покушава да пружи мерило за разликовање уметничке речи од осталих појавних облика језика.

Бројне су поделе књижевности и критеријуми на којима се те поделе заснивају: припадност одређеној епохи, периоду, правцу, етничкој заједници, културно-географском подручју; критеријум за поделу може бити и публика, коме је дело намењено; да ли је аутор познат или не.

Полазећи од природе самог дела, књижевност се дели на књижевне родове и врсте.

Широко је усвојена подела књижевности на три рода:

лирски,

епски и

драмски.

Kњижевност се може делити и на:

поезију,

прозу и

драму.

Књижевност се најпре стварала и преносила усменим путем. Та врста књижевности назива се усменом или народном књижевношћу. Од самих својих почетака књижевност је у вези са митом и религијом. Стварајући митове, човек је покушавао да објасни свет који га је окруживао. Са развојем критичке свести човек постепено престаје да верује у митове и митске приче. Тог тренутка мит постаје књижевност.

Књижевност се може поделити на дуже историјскокњижевне временске одсеке, епохе: