Народни покрет Отпор у Новом Саду
Из пројекта Википедија
Садржај |
[уреди] ОТПОР!
ОТПОР је био у почетку студентски а касније је прерастао у Народни покрет Отпор. Одиграо је значајну улогу у политичком животу у време настојања да се у Републици Србији успостави демократски поредак.
[уреди] Појава "отпора" у Новом Саду
Крајем новембра 1998. године новосадски студенти су исписали прве графите које су означиле почетак деовања овог покрета у Новом Саду.
Студентски покрет "ОТПОР" у Новом Саду прганизовао је део студената који је такође организовао Студентски протест две године раније, а такође је изникао из протеста током 1998. године када су се студенти бунили због новог Закона о информисању, Закона о универзитету и захтева за сменом председника Слободана Милошевића.
Методе покрета су биле ненасилне акције, улични перформанси и масовно делење летака и плакатирање.
У време бомбардовања Југославије почетком 1999. године, покрет је замрзао своје активности али се у живот враћа спектакуларним концертом "Шаком у главу" и позоришном представом "Дијалог у паклу" на платоу испред СПЕНС-а.
Препознатљиви симбол покрета "ОТПОР", песница, постала је позната свим грађанима. Симбол отпора носио се на мајцама и беџевима. Био је на фасадана, налепницама, лецима, плакатима, кутијама шибица, кесицама са шећером... налазио се свуда.
[уреди] Уличне акције и привођења
Свака акција на покрета "ОТПОР" на новосадским улицама били су обележени јаким антирежимским порукама, али на хумористичан и сатирично-ироничан начин. У почетку под будним оком полиције свака акција је пролазила мирно.
И ако активисти Народног покрета "ОТПОР" нису били умешани, наком убиства Бошка Перошевића, једног од првих људи Социјалистичке партије Србије, био је само повод да се крене у акцију масовног привођења "отпораша". Као саучеснике у убиству Бошка Перошевића, медији су јавно прозвали Станка Лазендића и Милоша Гагића, двојицу активиста новосадског покрета "ОТПОР" који су се у то време налазили у Босни и Херцеговини.
У наредним месецима, приликом сваке акције покрета "ОТПОР", због лепљења плаката, ношења мајце или беџа, новосадска полиција је приводила "отпораше" на "информативне разговоре". Активисти "ОТПОР-а!" привођени су наводно због ремећења јавног реда и мира или непријављеног места пребивалишта многих студената из покрета, али су том приликом били фотографисани и узимани су им отисци прстију што се радим само уколико је учиње кривични прекршај. Привођени су појединици али и читаве групе. У неколико наврата приведено је и по тридесетак активиста. Студент историје Ненад Шегуљев, привођен је највише, чак 17 пута.
Како се репресија над активистима повећала, многе мајке и грађанке Новог Сада прикључиле су се покрету и организовале се у "Отпорне маме". Исказујућу своју подршку својој деци, оне су представљале и заштиту активиста "ОТПОР-а" стављајући се између њих и полиције. Суочени са мајкама активиста, полиција се мирније опходила према "отпорашима". Често су "отпорне маме" увођење у полицијске аутомобиле, одвожене у полицијску станицу и такође су добијале свој криминалистички досије.
Оваква свакоднева ситуација потрајала је све до избора у јесен 2000. године и коначног пада режима Слободана Милошевића 5. октобра.
[уреди] Народни покрет Отпор након 5. октобра
У месецима након пада Милошевића, активности Народног покрет "ОТПОР" су се промениле. Покренута је кампања "Само вас посматрамо" која је имала циљ да се новоизабраној власти стави до знања да је под будним око јавности.
Покренута је акција "Утеривање истине" која је имала циљ да се сакупи документација о финансијским малверзацијама и прекорачењима овлашћења од стране људи из Милошевићевог режима.
Почетком 2001. на Другом конгресу "ОТПОР-а" u Београду, песница, симбол отпора, "послата је у заворав". Многи активисти су напустили покрет. Песница је касније "враћена" када је Народни покрет "ОТПОР" постао политочка организација. Након тога што на изборима није прошла цензус, Народни покрет "ОТПОР" је угашен а већина њених чланова је касније прешла у Демократску странку.
