Оклопњача
Из пројекта Википедија
Оклопњача у најширем смислу означава сваки ратни брод који на себи има гвоздени оклоп у сврху заштите од непријатељске бродске или обалне артиљерије.
[уреди] Развој
Иако су се прве оклопњаче појавиле у Кореји крајем XVI века облику тзв. бродова-корњача употребљених у имјинском рату, под тим изразом се најчешће подразумијева тип брода развијен средином XIX века захваљујући новим достигнућима у металургији, бродском погону и производњи експлозива.
Потицај за развој оклопњача била је побједа Руса у бици код Синопеа на почетку кримског рата, када су Пајханови топови и експлозивне гранате у потпуности уништиле отоманску флоту. Када су Британија и Француска кренуле Турској у помоћ, бојали су се да би се њихова флота исто тако провела приликом бомбардирања руских обалних утврђења на обали Црног мора. Зато су бомбардирања уместо неоклопљеним линијским бродовима вршена у ту сврху посебно саграђеним пловећим батеријама заштићеним оклопом.
Успех тих батерија је Французе навео да покушају створити оклопљени брод који би се могао користити на отвореном мору. Резултат тих напора је 1859. године стигао у облику Ла Глоар, прве модерне оклопњаче, која се данас често назива и првим модерним бојним бродом. Британци су на то годину дана касније одговорили с бродом ХМС Воријор.
Оклопњаче су своју прву борбену примену имали у америчком грађанском рату, при чему је испочетка на њиховој изградњи инсистирао Југ, настојећи надокнадити надмоћ Севера у броју бродова. Прво такво пловило је било ЦСС Манасас, које је у октобру 1861. успешно напало сјеверњачке бродове на реци Мисисипи. Северњаци су на то, између осталог, одговорили изградњом властите оклопњаче УСС Монитор, по којој ће касније добити посебна класа бродова. УСС Монитор се у марту 1862. сукобио с јужњачком оклопњачом ЦСС Меримак у чувеној бици код Хамптон Роадса, који се сматра првим сукобом оклопњача у историји.
Оклопњаче су врло брзо прихватиле све морнарице свијета, тако да су само четири године касније играле кључну улогу у вишкој бици - највећем поморском окршају XIX века. Искуства из тог окршаја су утјецала на бродоградитеље да будућим оклопњачама придодају бродски кљун у сврху извођења кљуновог удара на непријатељске бродове.
Оклопњаче су се у другој половици XIX вијека почеле специјализирати и класифицирати. Тако су се развиле тзв. заштићене крстарице, оклопни крсташи и бојни бродови-преддредноти, односно нешто мање оклопне топовњаче и монитори.
