Орангутан
Из пројекта Википедија
| Орангутан | ||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Слика:Orangutans.jpg |
||||||||||||||
| Таксономија | ||||||||||||||
|
||||||||||||||
|
|
||||||||||||||
| Simia pygmaeus Linnaeus, 1760 |
||||||||||||||
 Карта распрострањености орангутана
|
||||||||||||||
|
|
||||||||||||||
| Pongo pygmaeusPongo abelii
|
||||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||||
|
|
Oрангутани су велики човеколики мајмуни познати по својој интелигенцији, дугачким рукама и црвено-браон крзну. Пореклом са Индонезије и Малезије, настањују jедино прашуме острва Борнео и Суматре иако су нађени фосили са Јаве, у Вијетнаму и Кини. Они су једина постојећа врста из рода Pongo и подфамилије Ponginae.
Садржај |
[уреди] Етимологија
Реч орангутан долази од речи малајског и индонежанског језика orang што значи "особа, човек" и hutan што значи "шума", према томе orang hutan значи "шумски човек". Локално малајско становништво орангутане назива Maias и mawas.
Реч је први пут потврђена у eнглеском језику 1691. године у облику orang-outang.
Име рода Pongo долази из 16. века од стране енглеског морнара Андруа Батела који описује два човеколика створења као Pongo и Engeco на месту код ушћа реке Конго . Данас се верује да је он описивао гориле, док су у 18. веку веровали да су орангутани сви велики мајмуни.
[уреди] Одлике
Орангутани највише проводе време на дрвећу од свих осталих великих мајмуна. Сваке ноћи они праве гнездо од лишћа и грања у коме ће спавати. Мање су друштвени од других мајмуна, а мужјаци и женке се састају само приликом парења. Maјке остају с младунчетом док оно не напуни шест до седам година. Полни диморфизам је присутан код орангутана: женке су висине од 1,3 метара и тежине око 45 килограма, док зрели одрасли мужјаци могу бити 1,8 метара високи и тешки преко 117 килограма. Одрасли мужјаци имају упадљиве велике образе и дужу длаку. Распон руку им је до 2,2 m.
[уреди] Борнејски орангутан
Борнејски орангутан (Pongo pygmaeus) је незнатно већи од суматранског, а такође је и чешћи. У дивљини их има око 45.000. Животни век им је око 35 до 40 година у дивљини, док у заробљеништву могу да живе и до 60 година. Бебе остају с мајкама док не напуне 8 или 9 година. Орангутани имају дугачко детињство у поређењу с другим мајмунима. Води више усамљенички живот од суматранског рођака и чешће путује по земљи. То је због тога што нема природних непријатеља, док на Суматри живи суматрански тигар.
[уреди] Суматрански орангутан
Суматрански орангутан (Pongo abelii) је ређа врста од две врсте орангутана. Ендемска је врста, што значи да живи само на индонежанском острву Суматри. Ови орангутани расту до 1,4 метра и мужјаци су тешки око 70 килограма. У дивљини може доживети 35-40, док у заробљеништву 60 година. Ови мајмуни користе оруђе, као гранчице, да би дошли до хране. Такође, користе велики лист као кишобран током честих прашумских киша. У дивљини их је остало само око 7.500.
[уреди] Статус
Борнејски орангутани су високо угрожена животињска врста, док су суматрански орангутани критично угрожени према IUCN Црвеној листи сисара. Обе врсте су сврстане у Апендикс I Вашингтонског споразума о заштити врста. Популација борнејског орангутана у дивљини броји око 50.000 јединки, а суматранског само 7.000-7.500 јединки. Орангутан је национална животињска врста у малезијској држави Саба.
У последњих десет и више година, уништавање природног станишта орангутана је проузроковала сеча шума, копање рудника и шумски пожари. Такође, томе је допринело и нелегално претварање огромних тропских шума у плантаже палминог уља. Ловокрадице убијају мајке да би украли бебе орангутана и користли их као кућне љубимце.
