Павле Хаџириђички

Из пројекта Википедија

Павле Хаџириђички је рођен 1804. у Мокрину, а умро је 1893. године. Родио се у угледној породици у Мокрину. Био је отац српске египтологије.

[уреди] Биографија

Одликован је од цара Фрање Јосифа Витешким редом ордена гвоздене круне, а од краља Милана Обреновића Таковским орденом. Дружио се у Бечу с кнезом Михаилом Обреновићем, а ускрс је славио у Земуну с Бранком Радичевићем. Са женом Јеленом, " изврсном лепом госпом ", није имао деце, те је усвојио Корнелија Станковића, касније чувеног композитора. Као страствени путешественик походио је, како сам пише " веће европске вароши у тежњи да упозна свет у вишој културној образованости, него што се у нас налази ".

Пут по Блиском истоку започео је у подмаклој 82. години. Кренуо је бродом из Напуља, обишао цео Египат, ходочастио Палестином где је даривао цркве и манастире, посетио Либан и Сирију, а у повратку свратио на Свету гору и Хиландар.

У просветитељском духу и жељи да свој народ упозна с делићем светске културне баштине Павле Хаџириђички купио је дрвени ковчег с мумијом фебруара 1888. у Луксору, " не за себе, него за српски народ ", Јула исте године га је поклонио београдском Народном музеју, а у августу је мумија први и последњи пут изложена само да би је Срби видели. Донаторством мумије може се сматрати утемиљивачем египтологије у Србији.