Позитрон

Из пројекта Википедија

Антиматерија

Преглед

Анихилација

Уређаји

Убрзивачи честица
Penning trap

Античестице

позитрон
антипротон
антинеутрон
антимион
антитауон
електронски антинеутрино
мионски антинеутрино
тау антинеутрино

Употреба

ПЕТ

Организације

CERN
ATRAP
ATHENA

Људи

edit

Позитрон је античестица електрона: има наелетрисање +1, спин 1/2, и масу једнаку маси електрона. Када се нискоенергијски позитрон судари са нискоенергијским елетроном долази до њихове анихилације при чему настају два гама фотона.

Позитрон емитују нека нестабилна језгра током радиоактивног распада. Може настати и у судару високоенергијског фотона чија је енергија већа од 2m_ec² = 2×0,511 MeV = 1,022 MeV (где је m_e маса електрона а c брзина светлости у вакууму)са наелетрисаном честицом, рецимо атомским језгром. Овај процес се назива стварање парова јер у њему настаје пар позитрон-електрон.

Постојање позитрона први је постулирао Пол Дирак 1928. године. Позитрон је експериментално детектовао Карл Андерсон 1932. године који му је и дао име. Позитрон је прва детектована честица антиматерије.

Слика из маглене коморе на основу које је Андерсон 1932. гофине утврдио постојање позитрона: Хоризонтална црна трака представља оловну плочу чија је улога да успорава честице. Комора се налази у магнетном пољу у којем се наелектрисане честице крећу кружном путањом чији радијус зависи од брзине честице. Црна танка крива линија представља траг који позитрон оставља у магленој комори. На основу промене кривине трага изнад и испод оловне плоче Андерсон је закључио да се честица креће одого на ниже а на основу смера скретања да се ради о позитивној честици.

Данас се позитрони рутински производе у позитрон емисионој томографији која се користи за дијагностику у медицини и у физичким лабораторијама у експериментима са елетрон-позитрон сударачима.

Позитрон

Класификација

Елементарна чстица

Фермион

Лептон

Особине

Наелектрисање	e = 1,602 176 462(63)·10^-19 C
Маса мировања $m e$	5,485 799 110(12)·10^-4 u = 9,109 381 88(72)·10^-31 kg
енергија масе мировања	0,510 998 902(21) MeV = 8,187 104 14(64)·10^-14 J
магнетни момент $\vec{\mu_{\rm s}}$	-928,476 362(37)·10^-26 J T^-1
Спин	1/2
g-фактор	2,002 319 304 3718(75)
Време живота	стабилан (у апсолутном вакууму)