Политикологија религије

Из пројекта Википедија

Политикологија религије је једна од најмлађих политиколошких дисциплина. Настала је у последњим деценијама двадесетог века.

[уреди] Поља истраживања

Основна поља истраживања политикологије религије јесу :

Све оно у оквиру религијских учења и религијске праксе што има директну политичку садржину и поруку. На пример религијско схватање: власти, моћи, политичког ауторитета, државе, политичког организовања, рата, мира и тако даље;
Све оно у оквиру религијског понашања и религијске праксе што нема директну политичку садржину и поруку, али има директне политичке последице. На пример: подизање верских објеката и ходочашћа;
Ставови субјеката политике у ужем смислу према религији и верским заједницама. На пример: ставови политичких партрија и група за притисак према религији и верским заједницама;
Све оно у оквиру наизглед сасвим секуларног друштвеног понашања које нема никакве религијске мотиве али изазива религијске последице.

На пример: Ако у једном више-конфесионалном друштву припадници једне религије стекну монопол над неком привредном граном, то не може да не изазове политичке последице. Ова поља истраживања се налазе у сталном развоју .

Политикологија религије се проучава скоро на свим Факултетима или департманима за политичке науке у САД. У оквиру америчког удружења за политичке науке постоји секција "Религија и политика" У Европи је има све више, а на Балкану и Источној Европи је по први пут почела да се проучава на Факултету политичких наука у Београду 1993. године.

[уреди] Референце

Први научни часопис у светским размера, посвећен објављивању радова из ове дисциплине, почео је да се штампа у Београду у фебруару 2007. Часопис се зове "Политикологија религије". Часопис штампа "Центар за проучавање религиује и верску толеранцију".Главни и одговорни уредник је проф др Мирољуб Јевтић