Прашина
Из пројекта Википедија
Прашина је уопштен назив за сићушне постојане комадиће, пречника мањег од 500 микрона, или ако се посматра још шире, за сваку фино издељену материју. На земљи, прашина у атмосфери има разне изворе: земна прашина ношена ветром, вулканске ерупције и ваздушно загађење су неки од примера. Прашина у ваздуху представља аеросол и има снажно, локално радиоактивно дејство на атмосферу и значајно утиче на климу. Штавише, ако се састоји од запаљиве супстанце (флуора, рецимо), може довести до експлозије.
Физичке особине прашине покоравају се природним законима који нису идентични онима који важе за чврста и течна тела. Тако, на пример, притисак на зидове кутије пуне прашином не мора бити једнак у свим тачкама.
Прашина је одговорна за плућну болест познату под називом Pneumoconiosis, као и за црну плућну болест која је најчешћа међу рударима. То је довело до бројних законских одредби којима се прописују стандарди који морају бити испуњени у радној средини.
[уреди] Кућна прашина
Прашина која се скупља у кући је састављена од атмосферске прашине заједно са прашином која потиче од укућана, углавном од изумрлих ћелија коже и влакана са одеће и покривача. Може се уклонити метлом, крпом или усисивачем.
Гриње, које се често срећу у влакнима тепиха и на душеку, хране се органским компонентама кућне прашине. Њихов измет, заузврат, постаје део кућне прашине и може изазвати алергијске реакције код људи.
Мноштво технологија је развијено ради уклањања прашине која се таложи у кући.
