Разговор:Призренско-тимочки дијалект
Из пројекта Википедија
Хоћу да унесем неке народне умотворине са ових простора. Да ли то треба да урадим овде, или у посебном чланку? Такође, иам проблема са акцентима изнад слова (ћирилично а, е, и, о, у). Да ли неко зна како то могу да решим?
- Дошао/ла си у погодном али опет непогодном тренутку. Управо се отворио http://sr.wikisource.org. Тамо смештај све умотворине, а већ постојеће ће ускоро бити пребачене тамо уз помоћ бота. Немам времена да објашњавам све. Ако тебе или било кога другог занимају детаљи, дођите на irc.freenode.net на канал #wikipedia-sr. --Дунго ☼ (р) 15:59, 25. август 2005. (CEST)
Ево једне приче из околине Пирота
Царева черка
Имало једна царева черка, па штогод момче видела, она сакала да си зальже. Па чула једнога царевога сина, па му писала писмо са сњег да се зальже. Он ву одговорил на писмо: „нечу те, у кутију да легнеш, ниц прстен да се провреш, на сламку да потпреш, - па те нечу.“ Она се разболела. Лечили ђу доктори, па ђу не може излече. Она чула, у некој си град има његова тетка. Она при њу сакала да иде, па тражила од башту си војску и паре да иде да се лечи. Башта си у дал војску и паре да се лечи. Она отишла код туј његову тетку, а она имала девет измићарке и њу, децету, погодила; и она се одма одлечила. Натера гу тај тетка: направила три востана и исто таки три послужевника и што се сака на послужевници свари. Тетка си позва царевотога сина у њи, на госје. Он дошьл. Она че да га послужи (девоћа). Облекла пембелију; узела такьв послужевник, пембелију. Частила га сьс ракију. Соблекла пембелију, востан; облече плав-модар (востан), па узе плав-модар послужевник, па га послужи сьс каве. Када је дошло ручьк, а она облече црнзелен востан, и узе црнзелен послужевник, че га послужи сьс вино. Она се изнаѕадила ноѕад та падла чашата, те се строшила, а тетката ока по измићаркуту: „буди су ти отпадле рукете, а ти неси ћорава, што не држиш.“ Она се расрди, те си отиде у њојну собу. А он отиде те ђу тражи: „дај ми, тетко, кључеве да тражим туја твоју слушкињу.“ И она му дала кључеве, те реди редом по собе те најде туја слушкињу, и она легла на кревет, а он у се моли: „дигни се!“ А она каже: „нечу, у кутију да легнеш, нис прстен да се провреш, на сламку да се потиреш, - па нечу!“ Он ву вреви: „дигни се, ја сьм ти това прегрешил: ти си ми писала, ја сьм се разљутил, та сьам ти това писал.“
