Призренско-тимочки дијалект
Из пројекта Википедија
 |
Предложено је да се овај чланак или један његов део споји са чланком торлачки дијалект. (Разговор) |
Призренско-тимочки дијалект је дијалект српског језика, староштокавске групе, којим се говори на простору од Призрена на југу до реке Тимок на северу. Његова источна граница је, почев јужно од Зајечара, граница са Бугарском, до границе са Македонијом, а западна - од границе са Албанијом, преко Дечана и Вучитрна до Сталаћа.
Садржај |
[уреди] Нагласак
Постоји један нагласак, који може бити на било ком слогу у речи. Нагласак није променио положај у речи у односу на старосрпски, односно старословенски. Положај нагласка је сличан оном у косовско-ресавском дијалекту, као и свим староштокавским дијалектима.
[уреди] Падежни систем
Падежни систем је аналитички - у синтетичком облику постоји номинатив и акузатив, где је акузатив, уз предлог, преузео улогу коју у стандардном језику има већина других падежа (дошьл са снау - дошао са снахом, разговара о дете - разговара о детету).
[уреди] Гласови
Овај дијалект је карактеристичан по великој сличности са старосрпским, старословенским, односно протословенским језиком у погледу гласова, јер је задржао велики део гласова које су у другим дијалектима изгубљене. Чува се стари полугласник, који је у свим другим дијалектима промењен у -а (дьн - дан, тьньк - танак). Самогласно л (упореди стандардни језик - самогласно р) је у неким деловима дијалекта задржано (плн - пун, длг - дуг, слнце - сунце, слза - суза), док је у другим деловима прешло у -лу (плун, длуг, слунце, слуза). Сугласници ћ и ђ се у овом дијалекту изговарају мекше.
[уреди] Глаголски облици
Постоје сви глаголски облици као у стандардном језику, али се разликују у творби и положају нагласка. Футур се гради помоћу ћу/ћеш/ће + презент. На крају мушког рода радног глаголског придева задржано је првобитно л (казал, работал), али је у неким деловима замењено са -аја (казаја). Аорист се много чешће користи него имперфекат.
[уреди] Остало
Сугласника х нема (стараота - страхота).
У неким деловима се уместо упитне речице шта користи речица кво (Кво си работал? - Шта си радио?)
[уреди] Дијалект и друштвене прилике
Друштвене прилике изразито не погодују овом говору. Како се он највише разликује у односу на стандардни језик, највише и трпи. Са спољних страна (школе, телевизије), долазе поруке како је то језик необразованих, и како није способан да служи комуникацији. Све ово полако доводи до његовог потискивања и изумирања.
