Радна бригада
Из пројекта Википедија
Радна бригада је јединица слична војној једници која ју учестовала на радним акцијама у другој Југославији.
Бригада је обично имала око 100 бригадира и била је подељена на четири чете. Учесници радних акција - бригадири су долазили на радне акције искучиво добровољно.
Бигадом је командовао командант, а четама командири.
Командант је био на челу бригадног штаба. Штаб се састојао од више чланова штаба за различите активности: за санитет, за курсеве вожње, за културу, за трасу ...
Свака бригада је имала своју заставу, црвене боје на којој су била извежена слова одакле је и назив бригаде. Бригадна застава се чувала као највећа светиња, није смела да покисне и једна од "забава" на акцијама је била међусобна "крађа" заставе.
Радне акције и радне бригаде су формиране одмах после Другог светског рата у Југославији. Једна од првих акција је било сечење дрвета за грађане Београда на Црном Врху. Иако су били чувани били су и убијани од стране одметнутих четника.
Са временом улога бригада у радовима и изградњи је била све мања јер је механизација преузимала кључне радове, али функција им се мењала у смислу изградње другарства и "Братства и Јединства".
Примера ради 1963 када је у катастрофалном земљотресу готово уништено Скопље, многе бригаде из целе земље су пребачене у Скопље ради разчишћавања рушевина и помоћи становништву.
Постојале су "савезне" ране акције (изградња објеката од савезног значаја - Аутопут "Братство и Јединство") и локалне (нпр уређење Аде Циганлије).
Сваких десет дана ("декада") главни штаб радне акције је додељивао признања бригадама које су биле успешне у остваривању планова.
На крају акције (обично месец дана) на четним конференцијама, јавно и демократски су дељена одличја "Ударничке значке".
Нарочито у свом зачетку радне бригаде су дале велики допринос, после рата, изградњи разрушене земље