Свети Сикст I
Из пројекта Википедија
Свети Сикст је по предању био Римљанин од оца Пастора. Традиција такође каже да је 115. године, у време владавине цара Хадријана, изабран за епископа Рима. За императора Хадријана се каже да је у неким периодима своје владавине био прилично благ према хришћанима али се повремено знао користити лукавим и суровим методама. Сиксту се приписују бројни прописи о црквеним нормама понашања. Тако је верницима забрањено да приликом причешћивања додирују путир са вином или патену (поклопац од злата или сребра) јер је то била привилегија свештеника. Увео је и певање звано сантус, посвећено богу, које се понавља три пута а последњи пут је намењен њему - епископу. Свим епископима своје дијецезе наредио је да при посети њему у Риму својим верницима морају обавезно да се обрате писмом, па и више пута, све док се не врате у место боравка. Егзегетичари Рима тврде да су се већ током његовог епископата између Истока и Запада јавиле прве разлике у верском празновању Васкрсења Христовог. Док се на истоку та слава прослављала дуже време на Западу је није било. За њега се тврди да је слао мисије у Галију, посебно епископа Палегринија. Приписују му се и два апокрифна писма која разматрају проблем светог тројства. Универзални римокатолички календар третира га као мартира (мученика) док многи не деле мишљење о таквој Сикстовој улози у историји ране цркве. Сахрањен је у катедрали у месту Алтари. По другој верзији, његови остаци пренесени су 1132. у место Чочарија премда га град Алтара слави као свог патрона (заштитника).
