Злато

изотоп	заст.	в.п.р.	н.р.	е.р. MeV	p.r.
¹⁹⁵Au	(веш.)	186,1 дана	з.е.	0,230	¹⁹⁵Pt
¹⁹⁶Au	(веш.)	6,18 дана	з.е.		¹⁹⁶Pt
¹⁹⁷Au	100%	стабилни изотор са 118 неутрона
¹⁹⁸Au	(веш.)	2,693 сати	β^-	1,372	¹⁹⁸Hg
¹⁹⁹Au	(веш.)	3,14 дана	β^-	0,453	¹⁹⁹Hg

тамо где другачије није назначено,
употребљене су SI јединице и нормални услови.

Објашњења скраћеница:

заст.=заступљеност у природи,
в.п.р.=време полу распада,
н.р.=начин распада
е.р.= енергија распада
п.р.=производ распада,
з.е=заробљавање електрона

златна полуга

Злато (Au, латински - aurum) - је прелазни метал.

[уреди] Заступљеност

Злато је заступљено у земљиној кори у количини од 1,1×10^-3 ppm (енг. parts per million, делова по милиону). Готово редовно је у елементарном чистом стању, у виду зрнаца или листића унутар кварцних стена или кварцног песка који настаје трошењем стена. Грумен чистог самородног злата од 120 килограма је пронађен у Аустралији 1869. године.

[уреди] Особине

Злато има знатну специфичну тежину, доста високу температуру топљења и кључања и сразмерно малу тврдоћу. Тегљивост и ковност злата је изузетно велика, од 1 грама злата може да се извуче жица дужине 3 км, а ковањем или ваљањем могу да се добију листићи ("златне фолије") дебљине до 0.0001 милиметара. Такви листићи су 500 пута тањи од човечије длаке. Злато је најкованији метал. Поред сребра и бакра, спада у најбоље проводнике електричне струје и топлоте. Лако гради легуре, не мења се на ваздуху. Злато је слабореактиван метал који се на ваздуху не мења ни при јаком загревању. Не напада га ниједна киселина. Раствара се само у царској води, зато што ова садржи Cl^- јон који стабилизује Au³⁺ јон при стварању комплексног јона тетрахлоро-ауратне(III)-киселине, HAuCl₄. Сва растворна једињења злата су отровна.

[уреди] Добијање

У најстарије време па чак и у прошлом веку, злато се искључиво добијало из златоносног песка, који је постао распадањем златоносних стена и накнадним испирањем природним водама. Данас се знатан део злата добија непосредно из таквих стена, које се предходно подвргавају дробљењу и млевењу. Данас се ово изводи помоћу живе или цијанидним процесом.

Први од њих заснива се на стварању амалгама Au када се живом дејствује на у води растворену руду. Добивени амалгам подвргава се затим дестилацији, при чему жива предестилише, а злато остане у апарату за дестилацију. Најглавнији недостатак рада са живом је непотпуно извлачење злата, јер се најситнији његови делићи рђаво квасе живом и зато се не амалгамишу.

Супротно живином процесу, цијанидни процес омогућава да се злато практично извуче чак и из најсиромашнијих стена. Тога ради на самлевену златоносну стену дејствује се у присуству ваздуха врло разблаженим (0.03-0.2%) раствором натријум цијанида. Тада злато прелази у раствор по реакцији 4Au + 8NaCN + 2H₂O + O₂ = 4Na[Au(CN)₂]+4NaOH из кога се може издвојити дејством металног цинка: 2Na[Au(CN)₂] + Zn = Na₂[Zn(CN)₄] + 2Au Пречишћавање на један или други начин добивеног злата од примеса врши се најчешће врелом концентрованом сумпорном киселином, или електролизом.

[уреди] Примена

За израду луксузних предмета и накита
У медицини; колоидни раствор злата
Подлога за националне валуте

Код примене злата за луксузне предмете, оно се легира са другим металима, сребром и бакром најчешће. Често се количина злата у предметима изражава у каратима, који представљају масени удео злата у легури по 24-степеној скали. То значи да се 14-каратно злато састоји од 14/24 злата.

[уреди] Једињења

Златна со

У пракси најчешће употребљавано једињење тровалентног злата је аурихлороводонична киселина, која се издваја у виду кристала састава H[AuCl₄] * 4H₂O када раствор злата у царској води испарава са вишком хлороводоника. Од многобројних соли ове киселине, најважнији је жут хлороаурат натријума Na[AuCl] * 2H₂O (златна со)