Сергеј Бирјузов

Из пројекта Википедија

Маршал Совјетског Савеза, Сергеј Бирјузов

Сергеј Семјонович Бирјузов (рус. Сергей Семёнович Бирюзо́в) (21. август 1904. - 19. октобар 1964.) маршал Совјетског Савеза, начелник генералштаба, рођен у Скопину, у провинцији Рјазан. Био је члан КПСС од 1926. Са 18 година је ступио у Црвену армију, и у њој је напредовао, поставши командир батаљона пре него што је отишао на Фрунце војну академију 1934. Дипломирао је 1937, након чега је постао начелник штаба стрељачке дивизије. 1939 је постао шеф операција за Харковски војни округ, што је дужност на којој је био до августа 1939, након чега је постао командант 132. стрељачке дивизије.

Бирјузов је командовао овом јединицом наредне три године, што је реткост међу совјетским генералима, посебно за време Другог светског рата. Совјетски генерали су ретко били на једној командној дужности дуже од неколико месеци. Бирјузовљева јединица је била део Југозападног и Бријанског фронта. Бирјузов је сматран добрим командиром дивизије. Често је лично водио дивизију у битку. Током прве године операције Барбароса (јун 1941.), Бирјузов је рањен чак пет пута, од чега два пута прилично озбиљно. Априла 1942. је постављен за начелника штаба 48. армије, која је била део Бријанског фронта. Командовао је овом јединицом до новембра 1942, када је постао начелник штаба 2. гардијске армије. На овој дужности је био до априла 1943, помагавши у вођењу ове мођне формације током операције Сатурн, када је 2. гардијска помогла у сламању немачке 6. армије, након што су Немци били опкољени током Стаљинградске битке.

Априла 1943, Бирјузов је постављен за начелника штаба Јужног фронта, као вредан помоћник командиру фронта, Федору Толбухину. 20. октобра 1943. је Јужни фронт преименован у 4. украјински фронт. Бирјузов је остао начелник штаба до маја 1944, када је премештен у 3. украјински фронт, заједно са Толбухином. Октобра 1944, Бирјузов је премештен у команду 37. армије, која је била део 3. украјинског фронта. На овој дужности је био до маја 1946. На овим командним дужностима, Бирјузов је помогао у планирању и спровођењу акција за избацивање свих немачких трупа из Украјине, а затим и акција за ослобођење Бугарске и Југославије.

Након ових командних дужности, Бирјузов је постављен за шефа Совјетске војне мисије у Бугарској. На овој дужности је био до 1947. Између 1947. и 1955, Бирјузов је био на бројним командним дужностима, али се ни на једној није дуже задржао. 11. марта, 1955. дат му је чин маршала Совјетског Савеза. Између априла 1955. и априла 1962, је командовао Стратешким ракетним снагама, а 1963. је постао начелник генералштаба. 19. октобра 1964, маршал Бирјузов је погинуо када је његов авион ударио у планину Авалу код Београда. Урна са његовим пепелом је сахрањена у Кремљу.

[уреди] Ордење

• Херој Совјетског Савеза (1. фебруар, 1958.)
• Народни херој Југославије (1964.)
• пет ордена Лењина
• три ордена Црвене заставе
• Орден Суворова прве класе, орден Суворова друге класе
• Орден Кутузова прве класе
• Орден Богдана Хмељницкога прве класе