Сергеј Бирјузов
Из пројекта Википедија
Сергеј Семјонович Бирјузов (руÑ. Сергей Семёнович БирюзоÌв) (21. авгуÑÑ‚ 1904. - 19. октобар 1964.) маршал СовјетÑког Савеза, начелник генералштаба, рођен у Скопину, у провинцији Рјазан. Био је члан КПСС од 1926. Са 18 година је Ñтупио у Црвену армију, и у њој је напредовао, поÑтавши командир батаљона пре него што је отишао на Фрунце војну академију 1934. Дипломирао је 1937, након чега је поÑтао начелник штаба Ñтрељачке дивизије. 1939 је поÑтао шеф операција за ХарковÑки војни округ, што је дужноÑÑ‚ на којој је био до авгуÑта 1939, након чега је поÑтао командант 132. Ñтрељачке дивизије.
Бирјузов је командовао овом јединицом наредне три године, што је реткоÑÑ‚ међу ÑовјетÑким генералима, поÑебно за време Другог ÑветÑког рата. СовјетÑки генерали Ñу ретко били на једној командној дужноÑти дуже од неколико меÑеци. Бирјузовљева јединица је била део Југозападног и БријанÑког фронта. Бирјузов је Ñматран добрим командиром дивизије. ЧеÑто је лично водио дивизију у битку. Током прве године операције БарбароÑа (јун 1941.), Бирјузов је рањен чак пет пута, од чега два пута прилично озбиљно. Ðприла 1942. је поÑтављен за начелника штаба 48. армије, која је била део БријанÑког фронта. Командовао је овом јединицом до новембра 1942, када је поÑтао начелник штаба 2. гардијÑке армије. Ðа овој дужноÑти је био до априла 1943, помагавши у вођењу ове мођне формације током операције Сатурн, када је 2. гардијÑка помогла у Ñламању немачке 6. армије, након што Ñу Ðемци били опкољени током СтаљинградÑке битке.
Ðприла 1943, Бирјузов је поÑтављен за начелника штаба Јужног фронта, као вредан помоћник командиру фронта, Федору Толбухину. 20. октобра 1943. је Јужни фронт преименован у 4. украјинÑки фронт. Бирјузов је оÑтао начелник штаба до маја 1944, када је премештен у 3. украјинÑки фронт, заједно Ñа Толбухином. Октобра 1944, Бирјузов је премештен у команду 37. армије, која је била део 3. украјинÑког фронта. Ðа овој дужноÑти је био до маја 1946. Ðа овим командним дужноÑтима, Бирјузов је помогао у планирању и Ñпровођењу акција за избацивање Ñвих немачких трупа из Украјине, а затим и акција за оÑлобођење БугарÑке и ЈугоÑлавије.
Ðакон ових командних дужноÑти, Бирјузов је поÑтављен за шефа СовјетÑке војне миÑије у БугарÑкој. Ðа овој дужноÑти је био до 1947. Између 1947. и 1955, Бирјузов је био на бројним командним дужноÑтима, али Ñе ни на једној није дуже задржао. 11. марта, 1955. дат му је чин маршала СовјетÑког Савеза. Између априла 1955. и априла 1962, је командовао Стратешким ракетним Ñнагама, а 1963. је поÑтао начелник генералштаба. 19. октобра 1964, маршал Бирјузов је погинуо када је његов авион ударио у планину Ðвалу код Београда. Урна Ñа његовим пепелом је Ñахрањена у Кремљу.
[уреди] Ордење
- Херој СовјетÑког Савеза (1. фебруар, 1958.)
- Ðародни херој ЈугоÑлавије (1964.)
- пет ордена Лењина
- три ордена Црвене заÑтаве
- Орден Суворова прве клаÑе, орден Суворова друге клаÑе
- Орден Кутузова прве клаÑе
- Орден Богдана Хмељницкога прве клаÑе