Сима Тројановић
Из пројекта Википедија
Сима Тројановић (Шабац 2. фебруар 1862 – Београд 21. новембар 1935) је први српски школовани антрополог, који је cвоју докторску дисертацију одбранио на Универзитету у Хајделбергу 1885. године, на групи за биологију са антропологијом. У српској антропологији није нажалост оставио пуно трага, пошто је у оквиру својих широких интересовања приоритет дао етнологији. Међутим, његови антрополошки радови се по садржају могу поделити у неколико група: Чланци и расправе о телесним карактеристикама људи на преласку прошлог у овај век, као и о биоантрополошким процесима становништва (брахикранизација нпр.), о остацима фосилног човека, вештачком обликовања главе, о трепанацијама код Срба и Црногораца. Затим следе радови о народној медицини као и о исхрани народа (Тројановић, С.: Старинска српска јела и пића, Етнографски зборник Српске краљевске академије, II, Београд 1896.) Свакако да радови о улози ватре, о погребним и жртвеним обичајима спадају у посебну групу и не излазе из оквира етнологије, односно културне антропологије (Тројановић, С.: Ватра у животу и обичајима српског народа, Етнографски зборник Српске краљевске академије, 19, Београд 1930.) - Коначно, на овом месту треба поновити констатацију, да радови Симе Тројановића за српску антропологију имају трајну вредност.
Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије 19. фебруара 1921.
