Слободан Шијан
Из пројекта Википедија
Слободан Шијан (рођен 16. новембра 1946. године у Београду), је сликар, филмски редитељ, сценариста и филмски критичар. У Београду је завршио сликарство на Академији ликовних уметности и филмску режију на Факултету драмских уметности. У периоду од 1965-1980, активно се бави ликовном уметношћу. У почетку, близак је групи Медијала, да би касније својим радом наступао у оквиру Нове уметничке праксе 70-тих. Као редитељ, бавио се експерименталним филмом, радио је телевизијске емисије и филмове, да би се почетком 80-тих укључио и у професионалну кинематографију. Објавио је текстове о филму у домаћим и старним филмским часописима, а приредио је и неколико књига и публикација о домаћим и страним филмским редитељима. Током 1990-1991. био је директор Југословенске кинотеке у Београду. Године 1996, у анкети Академије за филмску уметност и науку, организованој поводом 100-годишњице филма код нас, његов филм Ко то тамо пева (1980) проглашен је за најбољи југословенски филм снимљен током последњих 50 година. Професор је филмске режије на Факултету драмских уметности и на Академији уметности "Браћа Карић" у Београду.
[уреди] Дела
[уреди] Редитељ
- 1975 - Сунце те чува
- 1976 - Похвала свету
- 1976 - Све што је било лепо
- 1977 - Шта се догодило са Филипом Прерадовићем
- 1978 - Најлепша собa
- 1979 - Градилиште
- 1979 - Инг. угоститељства
- 1979 - Кост од мамута
- 1980 - Ко то тамо пева
- 1982 - Маратонци трче почасни круг
- 1983 - Како сам систематски уништен од идиота
- 1984 - Давитељ против давитеља
- 1988 - Тајна манастирске ракије
- 2003 - Сироти мали хрчки 2010
- 2005 - Пуњене тиквице са Лењиновим мозгом
[уреди] Писац
- 1983 - Како сам систематски уништен од идиота
- 1984 - Давитељ против давитеља
 |
Овај незавршени чланак Слободан Шијан, је везан за уметнике. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га. |
