Смедеревска тврђава
Из пројекта Википедија
Смедеревска тврђава је средњевековна тврђава коју је саградио деспот Ђурађ Бранковић на ушћу реке Језаве у Дунав.
Прво је саграђен "Мали град", као двор деспота Ђурђа Бранковића и нова престоница Деспотовине, a потом и "Велики град". Коначним падом Смедерева у турске руке, 1459. год, пала је и српска Деспотовина. Тврђава у Смедереву је најмонументалнија фортификација касног средњег века у Србији и највећа равничарска тврђава у Европи.
У Малом граду је био смештен двор деспота Ђурђа са резиденцијом за становање и палатом за пријеме. Изграђен је 1428. - 1430. године као посебно утврђени владарски двор са свих страна опточен водом, и баш због тога се сврстава у тип водених утврђења, премда нема темеље у води (Леонтије Павловић). Мали град има донжон кулу, у централном делу камени зидани бунар, а улазило се са југозападне стране, кроз двојни систем капија.
Од Великог града који има 19 кула одвојен је воденим ровом. У Малом граду налази се 6 кула, од којих је на једној натпис из кога се јасно види да је град подигао Ђурађ Бранковић. Куле су широке око 11 m, високе око 20 m. Рађене су од ломљеног камена у добром кречном малтеру. Дебљина зидова достиже и до 4,5 m. Најдебљи су зидови према копненој страни Смедеревске тврђаве која има површину око 11 ha. У Великом граду постојао је митрополијски комплекс са пратећим просторијама и грађевине за становништво.
Смедеревска тврђава је страдала у Првом светском рату, а велико разарање претрпела је 1941. године приликом експлозије складишта муниције.
Садржај |
[уреди] Историја
Након смрти Стефана Лазаревића, деспот Ђурђе Бранковић није могао остати у Београду који су преузели Мађари, па је саградио нову престоницу у Смедереву. Место је изабрао што даље од Турака, а са ослонцем на Дунав и границу Угарске. Ту је равница, те је саграђен водени град, опкољен Дунавом и Језавом, а са треће стране прокопан је ров са водом. Грађен је од 1428. до 1430. године, како се види из великог натписа изведеног опекама на једној кули унутрашњега (малог) града. Овакви натписи су ретки, а ово је једини пример у Србији. Има их још у Византији, а са те стране узет је можда и модел за зидове и куле, што је разумљиво када се зна да је радове водио Византинац Кантакузен, брат Ђурђеве жене Јерине.
[уреди] Пад
Мада је 15. век већ увелико време ватреног оружја и мада то оружје Срби, а нарочито Турци, већ увелико употребљавају, Смедеревска тврђава је ипак конципиран као град саграђен за борбу и одбрану хладним оружјем и од хладног оружја. Топовских места нема, сем ако топови нису били постављени само на платформама високих кула — али то су могла бити само мања оруђа. Пошто су га заузели, Турци су га, 1480. године појачали , додајући му испред сва три угла по једну савременију ниску батеријску кулу за одбрану.
[уреди] Скорија историја
За време Првог светског рата и преласка Аустријанаца преко Дунава, стари град је био бомбардован чак и топовима од 42 cm и тешко оштећен. У Другом светском рату доживео ново разарање због велике експлозије муниције која је ту била смештена. Пред крај рата рушили су га и енглески бомбардери. После рата нове власти су имали идеју да поруше остатак и посеју кукуруз. [тражи се извор]. Данас је цео велики комплекс у рушевинама.
[уреди] Основни подаци о тврђави
Смедеревски град био је једна од највећих средњевековних тврђава у Европи. Језгро је представљао троугаони тзв. Мали град, у врх Великога, опет троугаоног града. Овај већи део саграђен је одмах после Малога града, који је завршен 1430. године. Мали град је имао 6, а велики град још 19 — укупно 25 великих четвртастих кула.
Површина малог и Великог града, по мерењу из 1975. године, износи 11,3272 хектара. Он је укљештен између десне обале Дунава и ушћа Језаве облика неправилног троугла. Пошто је имала и ров око Великог града, Тврђава је припадала типу такозваних водених утврђења, мада није зидана тако да темељи буду у води.
Паралелна страна са Дунавом има 550 m, друга са Језавом 400, а трећа према вароши 502 m. То је заправо умањена слика цариградског утврђења. Овај монументални колос српске војне архитектуре, са све три стране окружен водом, деловао је неосвојиво. Па ипак, светски догађаји, јаки продори Турака убрзали су пад Смедерева.
Мали град је служио Деспоту Ђурђу као утврђен замак, од чије су једине велике дворане остала до данас четири дводелна прозора на градскоме платну, а пространство Великога града било је потребно за смештај многобројне посаде, чији је број могао износити и више хиљада људи, као што је, по неким подацима, и број нападача износио више десетина хиљада.
Тешки намети, дугогодишњи исцрпљујући рад на зидању града, оставили су трагове у народном сећању и везали проклетство за име Јерине.
Од некада малог предграђа, које је било смештено уз саму обалу Дунава и то даље од градских зидина, развило се у току векова, а нарочито после 1867. године, данашње велико место Смедерево.
|
|
---|---|
Шанац Бедем Кула Капија | |
Врсте тврђава Каструм - Каштел - Чардак - Паланка - Цитадела |
[уреди] Галерија тврђаве
[уреди] Куле и зидине
[уреди] Изглед изнутра
[уреди] Јеринин град
[уреди] Поглед на шанац
[уреди] Поглед изван зидина
[уреди] Оружје
[уреди] Добродошлица путницима
[уреди] Литература
- Регионална привредна комора Пожаревац, приредила Др. Радмила Новаковић Костић, 2005. година.