Из пројекта Википедија
У српском језику постоји знатан број ријечи примљених из језика других народа са којима је српски народ директно или индиректно долазио у везу. Неке од тих ријечи су се потпуно изједначиле са домаћима, па их говорници српског језика више и не препознају као стране, док се друге и поред дугогодишње употребе још увијек осјећају као такве.
Стране ријечи се у српском језику свакодневно употребљавају и поред препорука лингвиста и других научника из те области, да се стране ријечи избјегавају увијек када за означавање одређених појмова имамо домаћих ријечи. То се дешава не само због агресивног продора терминологије из поља информационе технологије већ и због историјског утицаја одређених језика и култура као и "асимилације" српског језика кроз паралелно постојање у једној средини са другим језицима (нпр. турски, хрватски, бошњачки).
Пошто се те примљене стране ријечи често по облику, саставу и изговору не слажу са ријечима српског језика, постоје одређена правила изговора и писања тих ријечи у српском језику.
[уреди] Грчки и латински језик
Речи из класичних језика, грчког и латинског, се у српском језику, и ћирилицом и латиницом пишу онако како се изговарају. Али се у изговору њихов облик често прилагођава облицима ријечи српског језика.
[уреди] Несловенски језици
Речи из несловенских језика у српском се пишу на два начина:
- фонетски, тј. према изговору
- у оргиналном облику, тј. као у изворном језику
Нека се властита имена из страних језика употребљавају и у облику који је и изговором и начином писања другачији. Те су се ријечи у српском језику одомаћиле у таквом облику, па и данас, нпр. изговарамо и пишемо: Беч (а не Wien или Вин), Рим (а не Roma или Рома), Солун (а не Thessaloniki или Тесалоники) итд. За Венецију постоји и посебан српски назив Млеци.
 |
За више информација погледајте Српска транскрипција несловенских језика. |
[уреди] Француски језик
|
За више информација погледајте Српска транскрипција француског језика. |
[уреди] Енглески језик
|
За више информација погледајте Српска транскрипција енглеског језика. |
[уреди] Немачки језик
|
За више информација погледајте Српска транскрипција немачког језика. |
[уреди] Словенски језици
У српском језику постоји приличан број ријечи позајмљен из словенских језика у првом реду из руског и чешког. Те ријечи својим облицима одговарају нашим ријечима или се прилагођавају гласовним законима српског језика, нпр.:
|
начало - начело |
ущърб - уштрб |
| рубль - рубаљ и рубља |
отлично - одлично |
| pojem - појам |
dojem - дојам |
| zámek - замак |
heslo - гесло |
|
За више информација погледајте Српска транскрипција словенских језика. |
[уреди] Руски језик
|
За више информација погледајте Српска транскрипција руског језика. |
[уреди] Пољски језик
|
За више информација погледајте Српска транскрипција пољског језика. |
[уреди] Чешки језик
|
За више информација погледајте Српска транскрипција чешког језика. |
[уреди] Македонски језик
|
За више информација погледајте Српска транскрипција македонског језика. |
[уреди] Бугарски језик
|
За више информација погледајте Српска транскрипција бугарског језика. |
[уреди] Кинески језик
[уреди] Литература
Правопис српског језика, 1990.
