Српски грб

Из пројекта Википедија

Српски грб чини сребрни двоглави орао (у полету) оружан златно на црвеном штиту. Орао на грудима има црвени штит који сребрни грчки крст дели на четири дела са по једним оцилом у сваком делу.

Садржај

1 Елементи грба
- 1.1 Двоглави орао (у полету)
- 1.2 Штит са оцилима
2 Грб Републике Србије
3 Грб Црне Горе
4 Грб Републике Српске
5 Грб Републике Српске Крајине
6 Види још
7 Спољашње везе

[уреди] Елементи грба

Српски грб води порекло из грба Византије из које су Срби преузели државне традиције у средњем веку.

Грб Немањића

[уреди] Двоглави орао (у полету)

За више информација погледајте Двоглави орао.

Двоглави орао се први пут код српске властеле појављује у време цара Душана, што се повезује са његовим настојањем да српска краљевина постане прави настављач и обновитељ Византијског царства срушеног 1204.године уместо државе на чијем челу су се налазили Палеолози. Због тога је се он прогласио за цара Срба и Грка, а из Византије је поред већ усвојеног дворског церемонијала преузео и двоглавог орла као симбол царске власти.

Током XIV века су постојале различите варијанте боја орла и поља на коме се налази, да би се на крају усталила комбинација сребрног орла на црвеном пољу, уместо византијског црног орла на златном пољу и он се данас сматра грбом Немањића. Најстарији забележени приказ овог елемента српског грба забележен је 1339.године у портолану Анђелина Дулсерта из Каталоније. На њему је Србија приказана са Скопљем као престоницом са кога се вијори златни барјак са црвеним двоглавим орлом.

Византијски двоглави орао

После распада српског царства двоглави орао је добио статус државног симбола српске државе и као такав је постао саставни елемент грба Лазаревића односно Црнојевића као настављача државних традиција српког народа. Касније су овај симбол у своје грбове преузели Петровићи, Обреновићи и Карађорђевићи.

У византијској традицији орао води порекло још из римског царства чији је симбол био једноглави орао. Од X века почиње да се у Византији јавља двоглави орао који је касније у потпуности заменио једноглавог, а две главе се тумаче Царством које гледа(влада) и на Исток(Азија) и на Запад(Европа).

[уреди] Штит са оцилима

За више информација погледајте Оцила.

Оцила

Прва појава штита са оцилима није позната, али се сматра да ју је као варијацију грба обновљене Византије (насталог 1261.године) увео Стефан Лазаревић после 1402.године када је од византијског цара Манојла II (1391-1425) односно његовог брата и намесника Јована VII (1390) у Цариграду добио титулу деспота. Уместо византијског грба у коме златни грчки крст дели црвено поље на четири дела у којима се налази по једно грчко слово грчки: Β (које одговара по облику ћириличном слову В односно латиничном слову Б), српска варијанта грба има сребрни грчки крст који дели црвено поље на четири дела у којима се налази по једно ћирилично слово С (које по облику одговара латиничном слову Ц).

Грб обновљене Византије

Претпоставља се да је грчко слово грчки: Β је у почетку означавало прво слово речи Царевинагрчки: Βασιλεία или назива Византије(иако се сматра да је тај термин каснијег порекла), па је по тој аналогији Стефан Лазаревић ставио С као почетно слово речи Србија. Касније су 4грчки: Β добила тумачење да је то скраћеница мотоа Палеолога односно Византије:

„Βασιλεὺς Βασιλέων Βασιλεύων Βασιλευόντων!“

(Цар Царева Царује Царевима!(односи се на Исуса Христа))

Тако су касније и 4С добила тумачење да је у питању скраћеница српског мотоа:

„Само Слога Србина Спасава!“

({{{2}}})

Слово С (односно 4С) је током XVII и XVIII века протумачено као огњило тј. оцило од стране западних хералдичара чије хералдике не познају употребу слова као хералдичких елемената. Овакво тумачење се касније проширило међу Србима и данас је веома прихваћено.

[уреди] Грб Републике Србије

За више информација погледајте Грб Републике Србије.

Грб Републике Србије чини сребрни двоглави орао у полету оружан златно на црвеном шпанском штиту који је овенчан венцем Обреновића/Карађорђевића. Орао на грудима има црвени шпански штит који сребрни грчки крст дели на четири дела са по једним оцилом у сваком делу. Испод обе златне канџе се налази по један златни љиљан.

[уреди] Грб Црне Горе

За више информација погледајте Грб Црне Горе.

Грб Црне Горе чини златни нарогушени двоглави орао оружан златно и овенчан венцем Петровића на црвеном пољу. Орао на грудима има карактеристичан златни штит у коме се налази златни лав у ходу на лево на зеленој површини са плавом позадином који представља аутентични симбол Петровића.

Грб Црне Горе је идентичан грбу Петровића осим боје орла који је од 2004.године златан уместо доташњег и опште српског сребрног орла.

[уреди] Грб Републике Српске

За више информација погледајте Грб Републике Српске.

Грб РС и РСК

Грб Републике Српске чини сребрни двоглави орао у полету оружан златно и овенчан венцем Обреновића/Карађорђевића на црвеном ранофраначком штиту. Орао на грудима има црвени ранофраначки штит који сребрни грчки крст дели на четири дела са по једним оцилом у сваком делу.

Грб Републике Српске идентичан је грбу Републике Српске Крајине.

[уреди] Грб Републике Српске Крајине

За више информација погледајте Грб Републике Српске Крајине.

Грб Републике Српске Крајине чини сребрни двоглави орао у полету оружан златно и овенчан венцем Обреновића/Карађорђевића на црвеном ранофраначком штиту. Орао на грудима има црвени ранофраначки штит који сребрни грчки крст дели на четири дела са по једним оцилом у сваком делу.