Српски покрет обнове
Из пројекта Википедија
Српски покрет обнове | |
---|---|
Председник | Вук Драшковић |
Година оснивања | 14.3.1990. |
Седиште | Београд Кнез Михајлова 48 |
Политичка идеологија | конзервативизам, парламентарна монархија |
Европско чланство | кандидат за чланство у Европској народној партији |
Боје | црвена,плава,бела |
Интернет страница | http://www.spo.org.yu/ |
Српски покрет обнове, скраћено СПО је конзервативна политичка партија у Србији коју је 1990. основао Вук Драшковић.
[уреди] Програм
СПО се од почетка власти Слободана Милошевића противио његовој политици: предводио је протесте против Милошевићеве власти, од великих антивладиних демонстрација 9. марта 1991, преко Видовданског сабора 1992. до великих тромесечних демонстрација широм Србије у зиму 1996/1997 као предводник коалиције Коалиција Заједно. СПО је учествовао у Влади Србије уочи НАТО бомбардовања, од јануара до априла 1999.
Председник странке Вук Драшковић више пута је био изложен тортури милошевићовог режима[тражи се извор]. Такође је био и мета више атентата, а у једном од њих, извршеном 3. октобра 1999. год, на Ибарској магистрали убијена су четири висока функционера ове странке.
СПО се од 1990. залаже за повратак монархије у Србији у облику парламентарне монархије, као и за улазак Србије у ЕУ и НАТО.
[уреди] Избори
На првим вишестраначким изборима за парламент Србије 9. децембра 1990. СПО осваја 7,6% гласова, тј. 19 од 250 посланичких места.
На парламентраним изборима 1992. године, СПО у оквиру коалиције ДЕПОС осваја 20% гласова, тј. 50 од 250 посланичких места, од којих је 45 за СПО.
На парламентраним изборима 1993. године, СПО у оквиру коалиције ДЕПОС осваја 18% гласова, тј. 45 од 250 посланичких места, од којих је 40 за СПО.
На парламентраним изборима 1997. године, СПО осваја 18% гласова, тј. 45 од 250 посланичких места.
На парламентраним изборима 2000. године, СПО излази самостално и осваја 3.3% гласова, тј. не прелази цензус.
На парламентарним изборима 28. децембра 2003. године, СПО је заједно са Новом Србијом (коалиција СПО-НС) освојио 7,7% гласова, тј. 22 од 250 посланичких места, од којих је 13 за СПО. Када је СПО крајем 2004. инсистирао на рашчишћавању Милошевићевих људи из српске полиције и расформирању Безбедоносно информативне агенција (БИА), девет чланова Парламента из редова СПО напустило је странку и основало СДПО, а СПО је остао са свега три посланика.
На парламентарним изборима 21. јануара 2007. СПО излази самостално и осваја 3.33% гласова, тј. не прелази цензус.
[уреди] Спољашње везе
Политичке странке у Србији | ||
---|---|---|
Српска радикална странка | Демократска странка | Демократска странка Србије | Нова Србија | Г17+ | Социјалистичка партија Србије | Либерално-демократска партија | Социјалдемократска унија | Лига социјалдемократа Војводине | Српски покрет обнове | Социјалдемократска партија | Савез војвођанских Мађара | Листа за Санџак | Унија Рома Србије | Коалицијa Албанаца Прешевске долине | Ромска партија |