Стратиграфија
Из пројекта Википедија
Стратиграфија (Историјска геологија) је геолошка дисциплина која проучава и даје приказ еволуције Земље, од њеног постанка до данас. Она се бави издвајањем стратиграфских јединица (и у оквиру њих слојева и стена) са циљем дефинисања њихове старости и праћења промена које су се дешавале. Дакле, стратиграфија се бави идентификовањем и лоцирањем у времену догађаја који су се одигравали и много раније него што је човек постојао на Земљи.
Зарад лоцирања у времену одређује се релативна и апсолутна старост јединица.
Предмет проучавања стратиграфије су углавном седиментне и наталожене стене вулканског порекла.
[уреди] Историјски развој
Њен предмет је у суштини био први пут дефинисан од стране Вилијама Смита(1769-1839) у Енглеској 1790-их и раних 1800-тих.
В.Смит је познат као отац енглеске геологије. Креирао је прву геолошку карту Енглеске (oкo 1815) и први препознао значај страта у наслагама стена.
[уреди] Повезаност стратиграфије са другим наукама
Ако је у средишту проучавања сукцесија временски и просторно повезаних литолошких целина, говоримо о литостратиграфији.
Када се пак ограничавамо на приказ временског редоследа организама геолошке прошлости и на тај начин одређујемо редослед стена у којима се налазе, бавимо се проблемима биостратиграфије.
Питањима уже схваћених физичко-географских промена(реконструкцијом физичко-географских услова, распореда копна и мора, климом и другим факторима) бави се палеогеографија, а саме климатске промене обухваћене су палеоклиматологијом итд.
[уреди] Задаци стратиграфије
У процесу истраживања поклања се пажња:
- стратиграфској систематизацији (издвајање целина)
- стратиграфској паралелизацији (успоредба целина)
- синхронизацији геолошких творевина (временска припадност истих или различитих творевина)
