Сухој Су-24
Из пројекта Википедија
| Су-24 | |
 |
|
| Опис | |
| Намена | фронтовски бомбардер |
| Посада | два члана |
| Први лет | 1977. |
| Почетак производње | 1972. |
| Произвођач | Биро Сухого, Русија |
| Димензије | |
| Дужина | 24.53 m |
| Распон крила | 17.64 m |
| Висина | 6.19 m |
| Површина крила | 51.02 m² |
| Маса | |
| Празан | 22 320 kg |
| Нормална полетна | 35 970 kg |
| Макс. тежина наоружања | 7 000 kg |
| Погон | |
| Мотори | 2 АЛ-21Ф-3А |
| Потисак | 2 × 76.49 kN |
| Перформансе | |
| Макс. брзина | 1 400 km/h |
| Тактички радијус кретања | 570 km |
| Долет | 4 270 km |
| Плафон лета | 18 500 m |
| Успон | 11 000 m/min |
Најбројнији авион у употреби у Руској Федерацији је Сухој Су-24(НАТО назив Fencer D оригиинални назив: Сухой Су-24) који успешно обављa низ виталих задатака.Пројектован као фронтовски бомбардер у специјализованим варијантама улогу је проширио и на оперативно-тактичка извиђања и електронско ратовање.
Садржај |
[уреди] Развој
Развој Су-24 потрајао је десетак година а финална варијанта доспела је до оперативне употребе деценију и по од тренутка када су направљени први цртежи.Дуготрајно пројектовање и испитивање било је последица изузетно захтевних очекивања командних структура авијације.На основу напретка ратне науке шездесетих година совјетски војни стручњаци су закључили да је за опремање руске авијације потребан фронтовски бомбардер надзвучне брзине способан да летећи на малој висини изведе продор до циљева у дубини противничког борбеног поретка без обзира на метеоролошке услове и високопрецизним вођеним оружјима уништи тачкасте виталне циљеве. Посебан захтев се односио на скраћење стаза за узлетање и слетање јер су процене указивале на то да ће евнтуалан нападач покушати да у првом удару уништи што више авиона у базама.Све претпоставке добиле су пуну потврду у Израелско-арапском рату 1967.када су готово сви борбени авиони тадашње Уједињене арапске републике уништени пре него што су успели да се дигну у ваздух.
[уреди] Техничка решења
Биро Сухој је покушао да постигне тражене особине комбинујући на прототипу два маршевска мотора великог потиска и четири мања потисна мотора смештена у средњем делу трупа.Прве пробе лета 1967.показале су да то није прави пут и авион је потпуно реконструисан-делта крила су замењена крилима са променљивом стрелом у распону од 16 до 69 степени.Испитивања прототипа Т6-2И који је довршен 1970. године задовољила су услове јер су постигнуте солидне перформансе у критичним фазама полетања и слетања а очувана је висока максимална брзина лета.Први серијски примерци авиона појавили су се 1974. године али званично је уведен у наоружање тек две године касније када су завршена државна испитивања.
[уреди] Нато реакције
Аналитичари Нато-а били су узнемирени указујући на високе борбене способности авиона Су-24 који су поредили са њиховим авионом Ф-111А.На њихову жалост Су-2 није патио од мана које је испољавао њихов авион.Иако по спољашности слични та два авиона су се разликовала по намени-од руског се од првог тренутка очекивало да буде што бољи фронтовски бомбардер а Ф-111А је замишљен као ловац за постизање превласти у ваздушном простору и тек када се показало да је то промашај преквалификован је у ударни авион.Основна тактика Су-24 се састојала у лету са праћењем конфигурације терена што је требало да осигура незамећен продор кроз противничке редове.Совјетски пилоти су ретко имали прилику да на вежбама испробавају ову тактику јер су команданти ограничили лет на малим висинама у страху од удеса како би сачували авионе.
[уреди] Модификације
Од 1979 руско ваздухопловство употребљава варијанту Су-24 М са нападно навигацијским системом ПНС-24 М који је објединио осматрачки радар орион-А, радар за праћење терена и нишанске уређаје за примену ласерских,радио и ТВ вођених ракета и бомби.За самозаштиту авион је добио систем БКО-2 карпати који се састоји од сигнализитора радарског зрачења СРО-15 берјоза,ИЦ детектора Л-82 мак који открива топлотни одраз нападачког авиона и ракета,уређаја за активно електронско ометање СПС-161 геранијум,спремника ИЦ и радарских мамаца АПП-50.Подвесни контејнер фантасмагорија обезбеђује примену противрадарских ракета.Су-24 је био први совјетски авион тактичке намене опремљен уређај за допуну горива у лету. Сухој је понудио неколико решења за унапређивање овог авиона на почетку 21. века.Најједноставнија је уградња ГПС-а и нишанског уређаја за ракете ваздух-ваздух Р-73. а најкомпликованији захват је уградња целокупне авијатике са авиона Су-27ИБ. Фронтовски извиђач Су-24 МР намењен је за прикупљање података у дубини од 400 километара од прве борбене линије при чему се користи јединствени извиђачки систем БКР-1.У труп авиона су смештени радари за бочно осматрање стик,ИЦ уређај зим,ТВ камера аист-М и две аерофото камере.На централни подтрупни носач,по избору могу да се поставе контејнери шпиљ-2М са Иц линијским скенером,тангаж за електронско извиђање или ефир-1М за радиолошко извиђање.Информације се до земаљске станице за обраду преносе радио везом а филмови аерофото камера достављају се падобраном.Су-24МР уведен је у наоружање 1984 године.Авион је израђен у малом броју и његове могућности нису објављене у јавним изворима.
[уреди] Борбена употреба
У првој борбрној употреби у Авганистану 1984. године Су-24 је примењен у улози која одудара од његове основне намере.Планински терен је потпуно искључио могућнос непримећеног приласка до циља и заштита од противавионске ватре пронађена је у лету на средњим висинама.Са око 5500 метара висине класичним авио-бомбама масе 250-500 килограма уништавали су утврђене положаје муџахедина а повремени покушаји употребе навођених ракета били су разочаравајући јер су циљеви јако тешко проналажени на кршевитим планинама. Много више посла Су-24 е имао у Чеченији где су уништавали циљеве унутар урбаних средина.Ласерски вођеним бомбама КАБ-1500Л потпуно су разорили председничку палату у средишту грозног.У кампањи септембра 1999. године Су-24М су вођеним средствима потпуно разорили све битније објекте инфраструктуре чеченске пара државе.
[уреди] Државе у чијој је употреби
На просторима бившег Совјетског савеза осим Руске Федерације ( око 500 комда разних варијанти) Су-24 употребљавају и Украјина (205 комада),Белорусија (42 комада),Казахстан (37),а Азербејџан је задржао ескадрилу од 11 авиона који вероватно нису више у летном стању због недостатка резервних делова и лошег одржавања.
[уреди] Спољашње везе
(«Русские Витязи»)
[уреди] Литература
- Александар Радић:Ваздушна моћ Русије
| Сухој - Војни авиони |
| Сухој Су-2 | Сухој Су-7 | Сухој Су-9 | Сухој Су-11 | Сухој Су-15 | Сухој Су-17 | Сухој Су-20 | Сухој Су-22 | Сухој Су-24 | Сухој Су-25 | Сухој Су-27 | Сухој Су-30 | Сухој Су-33 | Сухој Су-34 | Сухој Су-35 | Сухој Су-37 | Сухој Су-39 | С-37 «Беркут» (Су-47) |
| Сухој - Цивилни авиони |
| Сухој Су-26 | Сухој Су-29 | Сухој Су-31 | Сухој-Голфстрим С-21 | Сухој С-80 | Сухој РРЈ |
