Тахити

Из пројекта Википедија

Координате: 17° 40′ 36″ ЈГ Ш, 149° 27′ 16″ ЗГД Тахити је највеће острво у Француској Полинезији. Налази се у архипелагу Друштвених острва у јужном Пацифику. По попису из 2002, острво има 169.674 становника. Највећи град је Папете. Површина острва је 1048 km².

Поглед на град Папете

Острво се састоји из 2 кружна дела која су спојена превлаком. Оба дела су вулканског порекла, а зову се „Тахити нуи“ (Велики Тахити) и „Тахити ити“ (Мали Тахити). Већина становништва живи на Великом Тахитију. Вегетација на острву је густа тропска. Острво је погодно за пољопривреду, а околни океан је богат рибом.

[уреди] Историја

Првобитно становништво острва су Полинежани.

Најзначајнији европски истраживач који је писао о Тахитију био је Луј−Антоан де Бугенвил. Његови списи су у Европи створили слику о Тахитију као рајском острву на коме људи живе срећно и једноставно, неискварени цивилизацијом. Такве представе инспирисале су утопијски концепт о „племенитом дивљаку“ у европској филозофији, рецимо у делима Жан−Жак Русоа. Острво је посетио и описао Џемс Кук 1774.

Тифус и велике богиње су крајем 18. века готово уништиле локалну популацију.

Године 1880, Французи су преузели суверенитет над Тахитијем, који је до тада био под њиховим протекторатом (од 1840−их).