Ферара

Из пројекта Википедија

Улица у ренесансном центру града

Ферара је град у Италији у регији Емилија-Ромања. По процени из 2004. има 131.907 становника. Налази се 50 км северно-североисточно од Болоње, на једном од канала реке По. Река По пролази на 5 км од града. Град има широке улице и бројне палате из 14. века, када је ту био двор куће Есте. Град се налази на Унесковој листи светске баштине као ренесансни град и због делте реке По.

[уреди] Историја

Романескна катедрала

Касрело Естенсе

Порекло града је непознато. Први пут се појављује у документу лангобардског краља Аистулфа из 754., када се Ферара спомиње као део Равенскога егзархата. Дезидерије је од папе тражио 757 војводство Ферару. После 984. била је феуд од Тедалда, грофа од Модене и Каносе, нећака од цара Отона I. Након тога постала је полунезависна, а 1101. заузела ју је након опсаде грофица Матилда. У то време градом је доминирало неколико великих фамилија, а међу њима су се истицали Аделарди. Када је 1146. умро задњи Аделарди, његова имовина је прешла као мираз у кућу Есте. Постојало је раздобље сталних нетрпељивости новодошле фамилије и старих фамилија, али након знатних борби 1242. Ацо VII Новело из куће Есте постао је подеста. Његов унук Обицо II (1264.-1293.) га је наследио и постао је господар града. Кућа Есте се после тога населила у граду. Постали су 1289. такође господари Модене, а годину дана касније и господари Ређо Емилије.

Николо III од Есте (1393.-1441.) величанствено је дочекивао неколико папа, па је 1438. у Ферари одржан црквени концил (сабор). Његов син Борсо од Есте добио је титулу војводе и 1452. царске феуде Модене и Ређа од цара Фридриха III . Папа га је 1471. именовао војводом Фераре. Еркол I од Есте (1471.-1505.) је ратовао са Венецијом. Еркол I од Есте је био велики мецена уметности и после Медичија један од најзначајних мецена у Италији у 15. и 16. веку. Ферара је тада постала културни центар, посебно познат по музици. Композитори из целе Европе су долазили у Ферару, а посебно из Француске и Фландрије. Алфонсо I од Есте је исто тако био значајан мецена уметности. Он је највише давао значај инструменталној музици. Алфонсо се оженио Лукрецијом Борђијом и наставио је са успехом рат са Венецијом. Папа га је екскомуницирао 1509, а он је савладао папску војску и обранио је Равену. Са следећим папама није ратовао. Његов син Ерколе II од Есте оженио се са ћерком француског краља Луја XII. Његов син Алфонсо II од Есте је уздигао славу Фераре и био је мецена уметности и науке. Посетиоци су одсвакуфда долазили да слушају Есте музичаре. Када је умро Алфонсо II од Есте без мучких наследника тада је папа Клемент VII полагао право на Ферару као упражњени феуд. Од тада се Ферара налазила у Папској држави Папа Павле V је саградио тврђаву, а град је био у папској држави. Аустријанци су 1832. заузели тврђаву. Од 1859. Ферара постаје део краљевине Италије.

[уреди] За видети

Град је окружен са 9 километара сатрих зидина, углавном саграђених у 15. и 16. веку.

Кастело Естенсе представља најистакнутију грађевину. Налази се у центру града. Изграђена је од цигле, окружена је опкопом и има четири куле. Изграђена је 1385., па је рестаурирана 1554.
Болница Света Ана у коју је примљен песник Торквато Тасо током напада
Градска већница , која је поново грађена у 18. веку. Била је ранија резиденција од Еста.
Катедрала Светог Ђорђа, која је посвећена 1135., а тада је завршена романескни доњи део главне фасаде и споредне фасаде. Градио ју је Ђ. дела Аделарди, који је и покопан у њу. Горњи део главне фасаде завршен је у 13. веку. унутрашњост је рестаурирана у барокном стилу 1712.
кампанила је грађена у ренесансном стилу 1451.-1493.
Универзитет са библиотеком вредних рукописа, На том универзитету су дипломирали Никола Коперник и Парацелзус.
Дијамантна палата са великом галеријом истакнутих сликара ферарске школе.