ФК Милан
Из пројекта Википедија
 |
|||||||||||||||||||||||||||||||||
| Пуно име | A.C. Milano | ||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Надимак | 'Rosoneri' | ||||||||||||||||||||||||||||||||
| Основан | 1899 | ||||||||||||||||||||||||||||||||
| Стадион | Стадион Ђузепе Меаце, Милано, Италија |
||||||||||||||||||||||||||||||||
| Капацитет | 85,700 | ||||||||||||||||||||||||||||||||
| Менаџер | Карло Анћелоти | ||||||||||||||||||||||||||||||||
| Лига | Серија А | ||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||
Милано је фудбалски клуб из Милана, Италија. Клуб је основан 1899. године и тренутно се такмичи у Серији А. Милано своје мечеве одиграва на стадиону Ћузепе Меаца који има капацитет од 85,700 места. Милан је уз Реал Мадрид најтрофејнији клуб на свету, са чест трофеја лиге шампиона, седамнаест трофеја италијанске лиге, пет италијанских купова,...
Садржај |
[уреди] Историја клуба
[уреди] Почеци и историја клуба до Берлусконијеве ере
Клуб се оснива 1899. године под именом Milan Cricket and Football Club од стране енглеза Алфреда Едвардса и у његову част клуб добија име Милан, како га Енглези зову, а не Милано. Бирају се црвено-црни дресови, да би се истакла жеља, жестина и велика борбеност екипе. Први трофеј по називу Medaglia del Re осваја се 1900., док се прва титула првака осваја већ 1901. године. 1908. године један дио клуба, није хтео признати италијанску доминацију у њему и одваја се, па тако постаје ФК Интернационале (Интер Милан), Миланов најљући и највећи противник. После Првог Светског Рата, почиње период стагнације и лоших резултата, који се тек успевају поправити у крајем 40-тих година и онда започиње Миланова "прва златна ера". Милан осваја титулу после 44 године предвођени тројицом Швеђана: Гунар Греном, Гунар Нордалом и Нилс Лидхолмом. Посебно се истакао Гунар Нордал, са 35 голова у сезони 49/50 тј. рекордом који још није надмашен. Милан постаје шампион и 1955., 1957. и 1959. Постају прваци такође и 1962. године када је био тренер Нерео Роко, творац легендарног стила игре Катенаћа. Највеће звезде у том периоду су била два Италијана Ђани Ривера и Хозе Алтафини. Међутим после тога клуб се налази опет како у финансијским тако и у резултатској кризи, док њихов градски противник Интер доживљава највеће успехе. 70-тих година освајају 3 национална купа и 2 купа победника купова, али главни циљ је 10-ти скудето који би донео прву звездицу изнад грба екипе.Ипак, своју прву звездицу добијају 1979. године, када им је тај трофеј донео изванредни Ђани Ривера. Међутим у сезони 79/80, код Милана и Лација се утврђује да су неке мечеве намештали и кажњавају их путем у Серију Б. Милан се одмах послије годину дана враћa у Серију А, међутим очајним играма те сезоне, опет доживљавају катастрофу и селе се у нижи ранг.
[уреди] Берлусконијева ера
Након великих потешкоћа, 1986. године клуб купује тада познати индустријалац Силвио Берлускони, и почење да прави потезе које ће Милана вратити на стару стазу славе. Један од најбољих је довођење тада младог тренера Арига Сакија, али и сјајног холадског триа у коме су били: Руд Гулит, Марко Ван Бастен и садашњи тренер Барселоне Френк Рајкард. Од италијанских играча долазе Карло Анћелоти, Роберто Донадони и Ђовани Гали. Прваци постају убрзо 1987. године, а годину касније освајају и Куп Шампиона. Годину касније исти куп опет бране, а и освајају у ве године и два интерконтинентална купа. Арига Сакија мијења Фабио Капело, са који Милан осваја титуле од 1992. до 1994. године, направивши сезону без пораза. 1994. освајају још један Куп Шампиона у легендарној утакмици са Барселоном када је резултат био 4:0 у корист росо-нера. Окосницу тога тима чинили су: Жорж Веа, Дејан Савићевић, Роберто Бађо, Звонимир Бобан, Алесансро Костакурта, те харизматични капитен Паоло Малдини. Наокон тога услиједио је период осредњих резултат без трофеја, међутим убрзо клуб у сезони 1998/1999 када су их сви видели без шанси осваја титулу шампиона Италије. 2003. године постају опет Шампиони Европе, освајају Лигу Шампиона, тј. некадашњи Куп Шампиона предвођени Андријем Шевченком, Руи Костом, Филипом Инзагијем, Андреом Пирлом и другим.
[уреди] Први тим
Од 17. јануара 2007.
|
|
[уреди] Стартна постава у сезони 2006/2007.
[уреди] Трофеји
Серија А: 17
- 1901, 1906, 1907, 1950/51, 1954/55, 1956/57, 1958/59, 1961/62, 1967/68, 1978/79, 1987/88, 1991/92, 1992/93, 1993/94, 1995/96, 1998/99, 2003/04.
Куп Италија: 5
- 1966/67, 1971/72, 1972/73, 1976/77, 2002/03.
Супер Куп Италија: 5
- 1988, 1992, 1993, 1994, 2004.
- 1962/63, 1968/69, 1988/89, 1989/90, 1993/94, 2002/03.
УЕФА Куп: 2
- 1951, 1956.
Европски Супер Куп: 4
- 1989, 1990, 1994, 2003.
Интернационални Куп: 3
- 1969, 1989, 1990.
Куп победника купова: 2
- 1967/68, 1972/73.
[уреди] Спољашње везе
| Серија А | ||
|---|---|---|
|
Асколи | Аталанта | Каљари | Кјево | Катанија | Емполи | Фиорентина | Интер | Лацио | Ливорно |
||
