Хамбург

Из пројекта Википедија

Хамбург је град а истовремено и покрајина у Немачкој и други по величини немачки град. Осим тога, он је и шести по величини град у Европској унији.

**Хамбург**
Застава

Грб	Положај

Основне информације
Површина:	755,16 km²
Популација:	1.738.483 извор (2005)
Густина насељености:	2,302 особа/km²
Поштански број:	20001–20999, 21001–21149, 22001–22609
Географски положај:	53°33′СГШ 10°0′ИГД
Регистарске таблице	HH
ISO 3166-2:	DE-HH
Веб презентација:	www.hamburg.de
Градоначелник:	Оле вон Беуст (ЦДУ)

Он је такође и средиште метрополитанске регије Хамбург, једне од укупно једанаест таквих регија у Немачкој.

Садржај

1 Географија
- 1.1 Административна подела
2 Градови побратими
3 Клима
4 Становништво
- 4.1 Религија
- 4.2 Језик
5 Спољашње везе

[уреди] Географија

Хамбург је у северној Немачкој на ушћу Алстера и Биле у Елбу, која се затим, након 110 km тока према северозападу улива у Северно море. Елба је у Хамбургу врло погодна природна лука са директним приступом од мора, а најпогоднија је њена јужна обала, насупрот градских четврти Св. Паули и Алтона. Обале су повезане мостовима, као и старим- и новим тунелом испод Елбе. Земља северно и јужно од Елбе је повишена наносима шљунка и песка од глечера за време леденог доба, то су неплодне површине. Обе стране Елбе су вековима плављене у време високих вода Северног мора, које су ту одлагале песак и муљ. У међувремену су са обе стране Елбе подигнути насипи. Стари насипи још подсећају на времена када су за време високих вода целе градске четврти биле поплављене.

У граду је на Алстеру направљена устава па је у самом центру настала нека врста језера. "Језеро" је подељено на два дела, која су међусобно спојена унутрашњим и спољашњим Алстером. Пуне их бројни канали оивичени великим паркиралиштима. Небројени пловни канали, речице и канали премоштени су са више од 2500 мостова. Тиме је Хамбург град са највише мостова у Еуропи и има их више него Венеција (400), Амстердам (1200) и Лондон заједно.

Данашње границе града Хамбурга постоје тек од 1. априла 1938. Након Берлина, то је и површином и бројем становника највећи град у Немачкој.

Северно од Елбе Хамбург граничи са Шлезвиг-Холштајном, а јужно од ње са Доњом Саксонијом.

Највиша узвисина Покрајине Хамбург је 116,1 m висок безимени врх у Хамбуршким брдима.

[уреди] Административна подела

Хамбург је подељен на седам округа:

Центар
Алтона
Еимсбител
Норд
Вандсбек
Бергедорф
Харбург

Сваки округ има свој парламент који се у Хамбургу зове окружна скупштина. Те окружне скупштине правно имају статус управног тела са врло ограниченим надлежностима. Сваки округ је подељен на више четврти којих је укупно у граду 104. Неким четвртима у непосредној близини седишта окружних скупштина управљају директно скупштине, док за друге четврти постоје тзв. месни уреди, укупно их је 15.

[уреди] Градови побратими

[уреди] Клима

Због близине мора и његовог утицаја, овде је клима блажа него у источној позадини. Најтоплији месец је јул са просјечних 17,0°C, а најхладнији јануар са 0,0°C. Али у најтоплијим месецима нису реткост ни температуре изнад 25°C. Од 1990-тих година - можда као последица глобалног затопљења - забележене су и температуре до 37,3°C (9. август 1992.). У години падне просечно 714 mm падавина а 52 дана годишње је Хамбург обавијен густом маглом. У зимским месецима могу бити и врло снажне олује. Клима је целу годину хумидна. Најповољније време за посету Хамбургу је пролеће и почетак лета, но и тада се мора рачунати са кишом.

[уреди] Становништво

Обзиром да је Хамбург био поштеђен разарања у време тридетогодишњег рата, у 17. веку је био највећи немачки град.

Непосредно пре почетка 2. светског рата Хамбург је већ имао 1.682 милиона становника (1939).

Највећи број становника, 1.9 милиона, Хамбург је досегао 1964. године. Након тога почиње субурбанизирање Хамбурга и до 1986. се број становника смањује на 1.6 милиона. Иза тога становништво поново расте, тако да је број нарастао на 1.742.846 (стање: 1. август 2005.) За следећих 20 година се предвиђа даљњи пораст становништва, према средњој варијанти ће нарасти поново до око 2 милиона. Тиме би Хамбург био најбрже растућа немачка метропола.

Становништво је мултикултурално. 14,9% (255.070 у децембру 2004.) становника има страни пасош, а по неким проценама скоро 130.000 немачких грађана Хамбурга су иностраног порекла.

Старосна структура:

млађи од 18 година: 16,1%
18-60 година: 60,0%
више од 60 година: 23,9%

[уреди] Религија

Од времена реформације град има евангеличко-лутеранско обележје (37% становништва 2002). Због положаја важне луке, Хамбург је одавно врло отворен свим конфесијама. Тако је овде 1834. овде основана прва немачка баптистичка заједница. Осим тога, од 1995. овде је и седиште римокатоличке Хамбуршке надбискупије. Удео римокатоличког становништва је 10,3%. Осим тога, од 1960-их је значајан удео муслиманског становништва, а постоји и врло активна јеврејска заједница.

[уреди] Језик

До дубоко у 19. веку је доњенемачки језик био једини језик којим се говорило у Хамбургу. Од раније је горњенемацки био језик којим се писало, и до средине 20. века је углавном истиснуо доњенемачки и у свакодневном говору.

Од времена великог таласа усељавања 1960-тих су се у граду створили "језичка острва" јер су се досељеници често смештали у истим деловима града, тако да данас постоји чак "португалска четврт" где превладава португалски, док турски и курдски превладавају у Алтони и Вилхелмсбургу.