Немачка

Из пројекта Википедија

Координате: 47°-55° СГ Ш, 6°-15° ИГД

Савезна Република Немачка (нем. Bundesrepublik Deutschland), је једна од највећих индустријских сила света, смештена у централном делу Европе. На северу излази на Северно и Балтичко море где се и граничи са Данском. На истоку се граничи са Пољском и Чешком Републиком, на југу са Аустријом и Швајцарском, а на западу са Француском, Луксембургом, Белгијом и Холандијом.

Савезна Република Немачка је чланица Уједињених нација, НАТО-а, групе Г8 и оснивач Европске економске заједнице, данашње Европске уније.

Садржај 1 Историја 2 Политика 3 Немачке државе (републике) 4 Географија 5 Економија 6 Демографија 7 Наука и култура 8 Религије 9 Спољашње везе

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Немачке.

Германска племена дошла су у Немачку око 2. век пне., прогнавши Келте. Римљани нису успели да покоре ову област, која је постала политички ентитет тек са поделом Каролиншке царевине у 9. веку. Власт монархије била је слаба и племство, организовано у феудалне државе, стицало је све већу моћ.

Монархија је обновљена под саксонском владавином у 10. веку, и оживљено је Свето римско немачко царство, са средиштем у Немачкој и северној Италији. Непрекидни сукоби између царева Светог римског царства и папа ослабили су царство, а његов распад убрзан је побуном Мартина Лутера, која је поделила Немачку, а потом и целу Европу, на протестантски и католички табор, што је кулминирало Тридесетогодишњим ратом. Становништво Немачке и њене границе знатно су смањене, и њени бројни феудални принчеви стекли су дословно пун суверенитет.

Године 1862. Ото фон Бизмарк дошао је на власт у Пруској и 1871. ујединио Немачке државице у Немачку царевину. Она се распала 1918, после пораза Немачке у Првом светском рату, и проглашена је Вајмарска република. Немачкој је одузет велики део територије, као и све колоније.

Адолф Хитлер постао је канцелар 1933. године и успоставио је тоталитаристичку државу, Трећи рајх, којим је владала Нацистичка партија. Хитлеров напад на Пољску 1939. означио је почетак Другог светског рата Након Хитлеровог пораза 1945, савезничке снаге поделиле су Немачку на четири окупационе зоне. Неслагање са СССР-ом око њиховог поновног уједињења довело је до стварања Савезне Републике Немачке и Демократске Републике Немачке 1949. године. Берлин, који је био бивша престоница, остао је подељен.

Западна Немачка постала је напредна парламентарна демократија, а Источна Немачка једнопартијска држава под совјетском контролом. Немачка је 1952. постала чланица оснивач Европске заједнице за угаљ и челик, претече Европске уније. Комунистичка влада у Источној Немачкој збачена је мирним путем 1989, и Немачка је уједињена 1990. Након почетне еуфорије због уједињења, политичка и економска интеграција бивше Источне Немачке у савезну републику довела је до великих финансијских оптерећења за богатији западни део земље. Међутим, држава је наставила да се креће према даљој политичкој интеграцију са Западном Европом потем свог чланства у Европској унији.

[уреди] Политика

Немачка је уставна савезна република, чији се политички систем заснива на Уставу из 1949. године (Grundgesetz – основни закон). У њој влада парламентарни систем у којој канцелар игра најважнију улогу, а кога бира парламент.

Парламент - Бундестаг (Bundestag), се бира сваке пете године комбинованим системом непосредног и пропорционалног бирања. Шеснаест покрајина представља федерални ниво Бундесрата (Федерални Савет), који је изазвао много полемика на рачун односа са Бундестагом због неусглашености приликом доношења одлука и једног и другог тела, што политички систем чини врло компликованим.

Функција шефа државе је поверена председнику, коме је ограничена моћ одлучивања на церемонијалне и репрезнтативне дужности. Али он има право да одбаци потписивање закона и да га врати назад у парламентарну процедуру. Поред тога задужен је за расписивање избора и отпуштање парламента (Bundestag). Председника бирају парламент (Бундестаг) и савезни савет (Бундесрат) заједно. А тај скуп за избор председника се зове савезни скуп (Bundesversammlung).

Судску власт укључује Савезни уставни суд Немачке (Bundesverfassungsgericht), Савезни врховни суд (Budesgerichtshof), Савезни административни суд (Bundesverwaltungsgericht) и неколико савезних судова, одговорних за контролисање нижих судова. Сви нижи судови су направљени од стране савезних држава.

Као чланица Европске уније, Немачка подлеже и европским судовима. Ту је пре свега Европски суд у Луксембургу (Europäischer Gerichtshof).

[уреди] Немачке државе (републике)

За више информација погледајте Немачке државе.

Немачка је подељена у шеснаест покрајина-држава (република) (у Немачкој се њих 13 називају Bundesländer, а Баварска, Саксонија и Тирингија - Freistaat), које су подељене у 439 дистрикта и градова (2004.).

		Државе (републике)	Главни град	Hа немачком
	1	Баден-Виртемберг	Штутгарт	Baden-Württemberg	Stuttgart
	2	Баварска	Минхен	Freistaat Bayern	München
	3	Берлин	Берлин	Berlin	Berlin
	4	Бранденбург	Потсдам	Brandenburg	Potsdam
	5	Бремен	Бремен	Freie Hansestadt Bremen	Bremen
	6	Хамбург	Хамбург	Freie und Hansestadt Hamburg	Hamburg
	7	Хесен	Висбаден	Hessen	Wiesbaden
	8	Мекленбург-Западна (предња) Померанија	Шверин	Mecklenburg-Vorpommern	Schwerin
	9	Доња Саксонија	Хановер	Niedersachsen	Hannover
	10	Северна Рајна-Вестфалија	Диселдорф	Nordrhein-Westfalen	Düsseldorf
	11	Рајна-Палатинат	Мајнц	Rheinland-Pfalz	Mainz
	12	Сарланд	Сарбрикен	Saarland	Saarbrücken
	13	Саксонија	Дрезден	Freistaat Sachsen	Dresden
	14	Саксонија-Анхалт	Магдебург	Sachsen-Anhalt	Magdeburg
	15	Шлезвиг-Холштајн	Кил	Schleswig-Holstein	Kiel
	16	Тирингија	Ерфурт	Freistaat Thüringen	Erfurt

[уреди] Географија

Немачка се протеже од високих планина Алпа (највиша тачка Цугшпиц 2.962 m) на југу, до обала Северног и Балтичког мора на северу. Између њих, у центалном делу налазе се планине умерених висина: Шварцвалд (1.493 m), Баварска шума (1.456 m), Рудне горе (1.215 m), и Харц (1.142 m). На северу преовлађују ниска поља (најнижа тачка је Вилштермарш на -3.54 m).

Уз обалу Северног мора налази се низ Источно-Фризијских острва, а у Балтику су већа острва Риген и Уседом. У Немачкој постоји 6 великих сливова река: Рајна (865 km тока кроз Немачку), Дунав (647 km), Елба (727 km), Одра (187 km), Везер и Емс. Највеће језеро је Боденско језеро на граници са Швајцарском.

Клима је углавном умерена, под утицајем Голфске струје. Уз северне обале клима је влажна током целе године. Време је понекад непредвидиво. У сред лета могућ је топао дан, а хладан и кишовит одмах сутрадан. Али екстремне временске неприлике су готово искључене на подручју Немачке, осим поплава у долинама река када су зими температуре изнад нуле. Просечна температура по месецима иде од 0,5°C у фебруару, до 17°C у јулу.

За пољопривреду се користи 53,5% површина Немачке, док је под шумама 29,5%. Насеља и комуникације покривају 12,3% површина (са тенденцијом повећања). У Немачкој постоји 15 националних паркова.

[уреди] Економија

Немачка је трећа економска сила на свету после САД-а и Јапана, али економски далеко најјача држава Европе.

Немачка поседује трећу по реду највећу економију на свету одмах после САД-а и Јапана и део је светске највеће економије – Европске уније. Док је спољна трговина врло успешна, локална тржишта доживљавају проблеме, првенствено због социјалних бенефиција. Незапосленост је један од главних проблема последњих деценија.

Недавно усвајање заједничке европске валуте и општа политичка и економска интеграција у Европу требало би да донесу велике економске промене.

Видети такође: Туризам Немачке

[уреди] Демографија

Немачка има преко 80 милиона становника. Највећи градови Немачке су:

• Берлин (3.392.425 становника)
• Хамбург (1.738.483)
• Минхен (1.288.307)
• Келн (975.907)
• Франкфурт на Мајни (651.087)

Област са највећом концентрацијом становништва је Рајна-Рур са 11.785.196 становника.

У Немачкој живи 6,75 милиона страних држављана, у које спадају избеглице, инострани радници (Gastarbeiter) и њихове породице. Са простора бивше Југославије живи 528.000 грађана из Србије и Црне Горе, 236.600 из Хрватске и 167.100 из Босне и Херцеговине^{[тражи се извор]}. Досељавањем се створила и знатна турска мањина са око 2 милиона грађана. Остале значајне мањине су Руси, Италијани и Пољаци.

На северу живи данска мањина, док у савезним државама Саксонија и Бранденбург живи малобројна словенска мањина по имену Лужички Срби. Фригијски језик, који се сматра најсроднијим енглеском, говори као матерњи око 12.000 људи у Немачкој. У сеоским подручјима северне Немачке раширен је такозвани „ниски немачки“ језик.

Немачка је међу првим земљама у свету по образовању, технолошком развитку и привредној производњи. Од краја 2. светског рата, број младих који уписују факултете порастао је више од три пута, а занатске и техничке школе у Немачкој спадају у сам светски врх. С приходима од 25.000 евра по глави становника, Немачка је друштво средње класе. Широкогрудан систем социјалног осигурања омогућује бесплатно здравство, накнаде за незапосленост и остале социјалне предности. Немци су велики туристи - сваке године милиони Немаца путују у иностранство.

Немачка је главни циљ политичких и економских бегунаца из многих земаља у развоју.

Погледати још: Немци и Германски народи.

[уреди] Наука и култура

Немачка је много допринела светској науци и култури.

Међу најзначајније немачке научнике спадају физичари: Ајнштајн, Планк и Хајзенберг. Затим, математичари: Лајбниц, Гаус и Хилберт, астроном Кеплер, лингвисти браћа Грим, биолози Кох, Ерлих и многи други.

Чувени немачки проналазачи су: Гутенберг, Рентген, Сименс и Цепелин.

Значајни немачки композитори су Бетовен, Бах, Хендл, Брамс и Вагнер; песници Гете, Шилер и Хајне; писци Ман и Брехт; сликари Дирер, Холбајн и Ернст; архитекти Нојман, Гропијус и Ван дер Рое.

Посебно се истиче плејада немачких филозофа: Кант, Хегел, Маркс, Енгелс, Шопенхауер, Ниче, Хајдегер и др.

Многи великани нису били Немци по савременим критеријумима, али су стварали у оквиру немачке културе, нпр. Моцарт, Кафка и Никола Коперник.

Немачки језик, који има много дијалеката, у 19. веку је био lingua franca средње, источне и северне Европе, а и данас се учи широм света као један од најважнијих језика. Најважнија институција за промоцију немачког језика и културе је Гетеов институт са 128 филијала широм света.

Однедавно се Немачка вратила на светску културну сцену у великом стилу, с препорођеним Берлином, те новом музиком и уметношћу. Између осталог, у филму и књижевности постоји јак тренд да се обрађују теме везане уз немачко уједињење.

[уреди] Религије

Немачки устав, Grundgesetz, јамчи слободу вере и вероисповијести, те каже да се нико не сме дискриминисати због вере.

Католичанство је била главна религија у Немачкој до 16. века, кад је реформација драстично променила стање. Мартин Лутер се 1517. супроставио католичкој цркви и основао протестантизам. Данас већина протестаната у Немачкој спада у Немачку евангелистичку цркву.

Око 30% становника су протестанти и око 30% католици, 30% оних који се нису изјаснили као верници.

Преосталих 10% становништва чини 3.3 милиона муслимана, 1.2 милиона православаца, милион осталих хришћана, милион чланова заједница с посебним статусом, милион чланова нових религиозних покрета, милион чланова духовних заједница, 150.000 Јевреја, 150.000 будиста и 100.000 хиндуиста.

[уреди] Спољашње везе

• Deutschland.de - Службени портал Немачке
• Statistikportal.de - Службени статистички подаци
• Bundesregierung Deutschland - Службена страница савезне владе
• Bundespräsident - Службена страница председника Немачке
• Bundestag - Службена страница немачког парламента
• Bundesrat - Савезни савет
• Bundesverfassungsgericht - Савезни уставни суд
• Bundesgerichtshof - Савезни суд
• Bundesverwaltungsgericht - Савезни административни суд
• Deutsches Historisches Museum - Немачки историјски музеј
• Deutsche Geschichten - Немачке приче
• Berliner Mauer Online - Берлински зид
• Goethe Institut - Гете институт
• Deutsche Botschaft Belgrad - Немачка амбасада у Београду
• Germanygate - Немачка Посебне странице

Немачке државе
Баден-Виртемберг | Баварска | Берлин | Бранденбург | Бремен | Доња Саксонија | Мекленбург-Западна Померанија | Рајна-Палатинат | Саксонија-Анхалт | Саксонија | Сарланд | Северна Рајна-Вестфалија | Тирингија | Хамбург | Хесен | Шлезвиг-Холштајн

Чланак Немачка је пример међу сјајним чланцима. Позивамо и Вас да напишете и предложите неки сјајан чланак.