Хенри III
Из пројекта Википедија
Хенрик III или Хенри III (1. октобар 1207.-16. новембар 1272.) је био енглески краљ (1216.-1272.), наследивши свог оца Јована. Хенрикова владавина је обележена сукобом са баронима, а посебно са Симоном Монфором. На престолу га је наследио син Едвард I.
Садржај |
[уреди] Малолетни краљ
Син је Јована без Земље. Након очеве смрти крунисан је 1216. са девет година. Подржали су га барони, који су били позвали француског престолонаследника Лујa VIII да свргну Јована без Земље. Хенрикови регенти су одмах пристали да владају према Великој повељи слободе, коју је Јован без Земље најпре био под принудом потписао, а онда одбио да је прихвати. Регенти су владали земљом до 1227. уместо малолетног Хенрика.
[уреди] Побожан краљ
Када је Хенрик постао пунолетан, настојао је обновити краљевски ауторитет, угледајући се на француски аутократски модел. Био је изузетно побожан, тако да је често каснио на путовања због инсистирања да присуствује црквеним службама и неколико пута дневно. Био је обузет култом Едварда Исповедника, краља који је владао до 1066. Едвард Исповедник је основао Вестминстерску опатију. Због тога је Хенрик позвао француске архитекте из Ремса да реновирају Вестминстерску опатију у готичком стилу. Централни део Вестминстерске опатије постаје гроб Едварда Исповедника. Вестминстерска палата, која се налазила крај Вестминстерске опатије постаје највећи церемонијални простор краљевства и ту се састаје савет племића.
[уреди] Барони присиљавају краља да потпише Оксфордске прописе
Хенрик је финансирао папин рат на Сицилији, да би добио титулу ѕа свог млађег сина Едмунда. Многи барони су почели сматрати да тиме иде стазама свога оца Јована без Земље. Симон Монфор је постао вођа барона, који су захтевали да краљ поштује Велику повељу слободе и да преда још власти баронском већу. Седам барона је присилило Хенрика да 1258. пристане на Оксфордске прописе, по којима се укида апсолутистичка монархија и власт се предаје већу од 15 барона, који би владали. Осим тога постојао би парламент, који би се састајао три пута годишње да надзире рад већа.
Хенрик је добио 1262. папину булу, по којој је изузет од заклетве, коју је дао при доношењу Оксфордских прописа. Пре избијања рата обе стране су биле прихватиле да француски краљ Луј IX арбитрира. У јануару 1264. Луј IX је пресудио да су Оксфордски прописи незаконити и да су према томе ништавни.
[уреди] Други баронски рат
Симон Монфор није прихватио арбитражну одлуку, него је кренуо у рат против Хенрика. Две стране, ројалисти и барони, су тиме кренуле у грађански рат, назван Други баронски рат. Хенрик је поражен у бици код Левса 14. маја 1264, а после тога су он и његов син Едвард су стављени под кућни притвор. Хенрик је отада био само симболички краљ. Симон Монфор је наставио владати Енглеском без икакве краљевске контроле. Симон Монфор створио је први парламент за који су жупаније и општине бирале своје представнике. Гласали су они који су прелазили одређени имовински праг. Барони, који су у почетку подржали Монфора, почели су сумњати да је отишао предалеко.
Хенриков син Едвард I је успео да побегне из кућног притвора 1265. и повео је ројалисте против Монфора. Ројалисти су победили 4. августа 1265. у бици код Евшама. Ројалисти су имали 4 пута више војника. После битке уследила је жестока освета, која није била примерена дотада углавном витешким војскама. Симон Монфор је убијен, након што се предао. Том битком завршено је раздобље витештва у Енглеској. Дотада су витези ретко били убијани у бици. Најчешће би били заробљавани и ослобађани откупом. Престолонаследник и будући краљ Едвард I је побио већину племића, иако су се настојали предати.
| Претходник: Јован без Земље |
Енглески краљеви (1216. - 1272.) |
Наследник: Едвард I |
| Претходник: {{{пре2}}} |
{{{списак2}}} | Наследник: {{{после2}}} |
| Претходник: {{{пре3}}} |
{{{списак3}}} | Наследник: {{{после3}}} |
| Претходник: {{{пре4}}} |
{{{списак4}}} | Наследник: {{{после4}}} |
