Херберт Хувер

Из пројекта Википедија

Херберт Хувер
10. август 1874. - 20. октобар 1965.

Ред	31. председник САД
Мандат	4. март, 1929. – 4. март, 1933.
Потпредседник	Чарлс Кертис
Претходник	Калвин Кулиџ
Наследник	Френклин Делано Рузвелт
Место рођења	Вест Бренч
Место смрти	Њујорк
Политичка партија	Републиканска странка

Хувер, Херберт Кларк ( Hoover, Herbert (Clark), рођен 10, августа 1874, у Вест Бренчу, Ајова, САД - умро 20. октобра 1965. у Њујорку ), тридесет први председник САД ( 1929 - 1933 ). Након што је дипломиро на Универзитету Стенферд ( 1895 ), постао је рударски инжењер, радећи на инжењерским пројектима на четири континета ( 1895 - 1913 ). После тога био је на челу савезничких хуманитарних операција у Енглеској и у Белгији. Као амерички национални администратор хране током Првог светског рата, основао је програме који су достављали храну Савезницима и глађу погођеним деловима Европе. Пошто је именован за америчког министра трговине ( 1921 - 1927 ), реорганизовао је то министарство, створивши одељење за регулисање емитовања и авијације. Надгледао је изградњу Камене бране ( касније названа Хуверова ) и морски пут Сен Лоренс. Као републикански председнички кандидат 1928, убедљиво је победио Алфреда Е. Смита. Његове наде за оствариваље програма Њу деј брзо је распршила Велика депресија. Због тога је позвао водеће пословне људе у Белу кућу да их постакне да не отпуштају раднике и да не смањују плате, и подстицао је републиканске и локалне власти да се прикључе приватним добротворним установама у бризи за сиромашне Американце. Верујући да би социјална помоћ ослабила вољу Американаца да раде за живот, енергично се противио директним исплатама појединцима, иако је 1932. коначно дозволио социjaлну помоћ фармерима преко корпорације Reconstruction Finance. Након што је на изборима 1932. изгубио од Френклина Д. Рузвелта, редовно је иступао против онога што је сматрао радикализмом Њу дила и Рузвелтових покушаја да супростави САД немачкој и јапанској агресији. После Другог светског рата учествовао је у хуманитарном раду у Европи и био је на челу Хуверове комисије.