Џорџ В. Буш

Из пројекта Википедија

Џорџ В. Буш
6. јул 1946 -

Ред	43. председник САД
Мандат	20. јануар, 2001 – тренутни
Претходник	Бил Клинтон
Наследник	садашњи
Место рођења	Њу Хевен, Конектикат
Политичка партија	Републиканска странка САД
Жена	Лаура Буш

Џорџ Вокер Буш ( George W. Bush) је 43. председник Сједињених Америчких Држава. Његов први четворогодишњи мандат почео је 20. јануара 2001. Након избора 2004. и победе над противкандидатом сенатором Џоном Керијем са разликом од само 3%, осигурао је и други мандат у Белој кући. Његов други мандат завршиће се 20. јануара 2009.

Пре уласка у политику, Буш је био бизнисмен. Био је гувернер Тексаса од 1995. до 2000. Син је ранијег председника Џорџа Херберта Буша и Барбаре Буш и брат је гувернера Флориде Џеба Буша.

[уреди] Приватни живот, служба и образовање

У војној униформи

Џорџ Буш рођен је у Њу Хевену, у Конектикату. Родитељи су му Џорџ и Барбара Буш. Одрастао је у Мидленду и Хјустону у Тексасу. Има 3 млађа брата Џеба, Нила и Марвина и сестру Дороти. Робин, млађа сестра умрла је 1953. од леукемије.

Као и његов отац, Буш је похађао Академију Филипс у Андоверу (1961-1964) и Универзитет Јејл (1964-1968). На Јејлу прикључио се студентској организацији Делта Капа Епсилон, чији је био председник од 1965. до дипломирања и друштво Skull and Bones.

Након дипломирања, Буш се прикључио Тексашкој Националној Гарди, 1968. током рата у Вијетнаму, са обавезом до 1974. Био је пилот авиона Ф-102 и два пута је унапређиван током службе.

Септембра 1973. добио је дозволу да заврши своју шестогодишњу војну обавезу 6 месеци раније како би могао да похађа наставу на Харвардском Универзитету. Добио је статус неактивне војне резерве.

Џорџ и Лаура Буш са ћеркама, 1990

Септембра 1976. Буш је ухапшен близу породичне куће у Мејну. Након хапшења морао је да плати казну у износу од 150$ и привремено одузимање возачке дозволе због вожње у пијаном стању. Информација о хапшењу објављена је пет дана пред изборе 2000. године од стране полиције у Кенебункпорту где је Буш ухапшен.

Буш се оженио са Лауром Велч 1977. Са њом има две ћерке близнакиње Барбару и Џену рођене 1981. Године 1986. са 40 година напустио је Епископску Цркву и прикључио се цркви своје жене - Методистима.

Буш је године пре промене религије описао као номадске и као године неодговорне младости. Признао је да пио превише. Престао је са пићем након свог 40-ог рођендана. Буш је 2000. такође рекао да од 1986. године, и престанка опијања, није попио ни кап алкохола.

Буша понекад називају и Dubya што је на јужњачком дијалекту дупло Ве - W . Његово име у тајној служби је Trailblazer или Tumbler.

[уреди] Посао и рана политичка каријера

Буш је 1978. покушао да постане заступник у Заступничком дому конгреса али је изборе изгубио од сенатора Кента Ханса.

Сусрет Ала Гора и Џорџа Буша у Белој Кући у децембру 2000.

Своју каријеру у нафтној индустрији започео је 1979. када је основао Arbusto Energy, компанију за истраживање на пољима нафтних и гасних индустрија. Компанију је оформио уз новац инвеститора међу којима је и породица бин Ладен, која се 1994. јавно одрекла Осаме бин Ладена. Криза 1979. утицала је на Арбусто и фирма мења назив у Bush Exploration Company. Када је почетком 1980-их почела да пада цена нафте Буш је прихватио спајање своје фирме (сада преименоване у Bush Exploration) с нафтним инвестиционим фондом Спектрум 7. Након спајање две компаније Буш је постао председник новоосноване корпорације. Године 1986 након поновног изненадног пада цена нафте Буш је компанију продао продао Харкен Енерџи корпорацији за ниску цену. Нешто касније продао је и свој део деоница, сада већ своје бивше компаније, од чега је остварио значајну зараду.

Након рада на успешној кампањи свога оца 1988, његов пријатељ Вилијем Девит саопштио му је да ће бејзбол клуб Тексас Ренџерс бити продат. Априла 1989. Буш је оформио групу инвеститора, међу којима су многи били блиски пријатељи његовог оца, која је купила 86% клуба по цени од 75 милиона долара.

Изабран је Гувернера Тексаса 1994. победивши демократу Ен Ричардс. 1998. постао је први гувернер у историји Тексаса који је изабран за други мандат одмах након првог. Једна од тема које се везују за године у којима је он био гувернер су оне везане за смртну казну. Он је потписао 152 смртне казне укључујући и ону за Карлу Феј Такер.

[уреди] Председник

[уреди] Спољна политика

Џорџ Буш на Косову 24. јула 2001. године

Током своје прве посете Европи у јуну 2001, Буш је оштро критикован од стране европских лидера због одлуке да не потпише протокол из Кјота, чији је циљ заустављање емисије угљен диоксида који може довести до глобалног загревања. У новембру 2004. Русија је потписала овај протокол, дајући минималан број држава потписника, потребних за ступање на снагу.

Током своје кампање, Бушова спољна политика заснивала се на јачању економских и политичких веза са Латинском Америком, посебно Мексиком. Међутим након терористичких напада на Америку 11. септембра 2001. Бушова администрација окреће се решавању проблема на Блиском Истоку.

Убрзо након напада, започет је напад на Авганистан, са циљем обарања Талибана и њихове власти која је пружала подршку Осами Бин Ладену. Ова акција имала је јаку међународну подршку и талибанска власт је убрзо потом збачена.

Буш сазнаје за нападе 11. септембра 2001.

Међутим бин Ладен никада није ухваћен, а процес опоравка државе са Хамидом Карзаијем на челу показао се као проблематичан. Велики број америчких војника и даље се налази у Авганистану. Нови демократски председнички избори одржани су октобра 2004. На изборима је победио Хамид Карзаи.

2003., након дугих припрема и политичких притисака, САД су напале Ирак са оправдањем да покушавају да спрече развитак наводног ирачког програма производње оружја за масовно уништење и да збаце Садама Хусеина са власти. Неки од дугогодишњих савезника оштро су се успротивили овом рату, укључујући Француску и Немачку. У многим државама организовани су протести грађана у броју који није виђен још од рата у Вијетнаму. Генерални секретар УН-а Кофи Анан назвао је овај рат незаконитим. (види Инвазија Ирака 2003.)

Иако су ирачке оружане снаге побеђене већ након неколико дана, нови проблеми у Ираку се појављују. Тешкоће у окупацији и увођењу демократије, неуспех у проналажењу оружја и тврдње да су информације незаконито извртане ради подршке за полазак у рат биле су изазов за Бушову администрацију и у земљи и у иностранству. Буш и даље наводи да верује да је рат био права одлука, због збацивања бруталног тиранина (Садам Хусеин) са власти који више не може бити претња свету.

[уреди] Унутрашња политика

[уреди] Кабинет

Буш поздравља публику у Калифорнији у друштву гувернера Арнолда Шварценегера и бившег гувернера Греја Дејвиса

У Бушовом кабинету налази се највећи број представника мањина у било којој савезној влади САД до сада, укључујући и прва два министра азијског порекла. То је такође, према Гинисовој књизи рекорда, најимућнији кабинет у историји.

Само један члан није републиканац. То је начелник секретаријата за саобраћај, Норман Минета, први министар азијског порекла, који је претходно служио као начелник секретаријата за трговину у влади Била Клинтона.

У саставу ове владе налазе се важни представници претходних републиканских влада, као што су Колин Пауел (саветник за одбрану у влади Роналда Регана и Шеф особља у влади Џорџа Буша старијег) и Доналд Рамсфелд (био је секретар одбране и у време Џералда Форда).

Након победе на изборима 2004. Буш је дозволио свим члановима кабинета који не желе да раде у другом мандату да поднесу оставке; први који су то учинили су Џон Ашкрофт и Доналд Еванс. Ашкрофт је изјавио да ће наставити да ради док не буде објављен и потврђен његов наследник. Њега ће највероватније заменити Алберто Р. Гонзалес. Колина Пауела је заменила Кондолиза Рајс.


ФУНКЦИЈА	ИМЕ	МАНДАТ

Председник	Џорџ Буш	2001—
Потпредседник	Дик Чејни	2001—

Државни секретар	Колин Пауел	2001-2005
	Кондолиза Рајс	2005—
Секретар одбране	Доналд Рамсфелд	2001—
Секретар ризнице	Пол О'Нил	2001–2003
	Џон В. Сноу	2003—
Правда	Џон Ашкрофт	2001–2004
Унутрашњи послови	Гејл А. Нортон	2001—
Трговина	Доналд Л. Еванс	2001–2004
Рад	Илејн Чао	2001—
Пољопривреда	Ен Венеман	2001—
Здравље	Томи Томпсон	2001—
Образовање	Род Пеиџ	2001—
Градски развитак	Мел Мартинез	2001–2003
	Алфонсо Р. Џексон	2004—
Саобраћај	Норман Минета	2001—
Енергетика	Спенсер Абрахам	2001—
Ратни ветерани	Ентони Принципи	2001—
Отаџбинска безбедност	Том Риџ	2003—

Остали саветници и званичници

Буш и председник Владе Србије Војислав Коштуница

CIA - Џорџ Тенет (2001-2004), Џон Меклафлин (в.д. 2004), Портер Гос (2004-)
FBI - Роберт Милер
Саветник за националну безбедност - Кондолиза Рајс
EPA - Кристина Тод Витман (2001–2003), Мајкл Љуит (2003—)
Амбасадор при УН - Џон Негропонте (2001–2004), Џон Данфорт (2004—)
FCC - Мајкл Пауел
OMB - Мич Дениелс (2001–2003), Џошуа Болтен (2003—)
Шеф особља Беле куће - Ендру Кард
Старији саветник - Карл Рув
Адвокат Беле куће - Алберто Гонзалес
Саветник - Керен Хјуз
Представник за штампу - Ари Флајшер (2001–2003), Скот Меклелан (2003—)

Међу најкритикованијима су Џон Негропонте, Елиот Абрамс, Ото Рајх и Џон Поиндекстер због своје улоге у афери Иран-Контра и за прикривање кршења људских права у Средњој и Јужној Америци. Такође критике се односе и на непотизам, тј. постављање рођака високих званичника на важне државне функције (пример је Мајкл Пауел који је син Колина Пауела.