Херцеговина
Из пројекта Википедија
Херцеговина је регија у Босни и Херцеговини која се прe називала Хумска земља, Захумље или Хум. Средњевековна Херцеговина (тзв. Косашина Херцеговина) је заузимала територији јужне Босне и мостарске регије, те делове црногорског приморја с луком Херцег-Нови. Источна Херцеговина већином припада Републици Српској, а њен остатак Федерацији БиХ, с тим да се Западна Херцеговина подудара са Западно-херцеговачким кантоном, а њен централни дио( чапљинска, столачка, мостарска, јабланичка и коњичка регија) се подудара са Херцеговачко-неретванским кантоном.
Херцеговина је још позната као Војводство Светога Саве, зато што је овај српски просветитељ и равноапостолни Светитељ Божји био владар у Хумској земљи, а потом и организатор Српске православне Епископије Захумско-Херцеговачке. У својој повељи Сплићанима, издатој управо у вријеме владавине Хумском земљом принца Растка Немањића, око 1190. - 2. год, Стефан Немања, "сабиратељ свих Српских Земаља", међу којима су биле и Травунија и Хум, или Захолмије (Захумље) - данашња Херцеговина, каже: "Ја велики жупан Немања дозвољавам Сплићанима да слободно излазе у моју земљу, и сина ми Растка у Хумску земљу, и сина ми Вукана у Зету, и да слободно тргују, и да им се никаква неправда не догоди". Каснији српски владари у српским земљама, укључујући херцеговачке и босанске, са поносом су своју власт и титуле везивали за име Светога Саве.
Херцеговина је садашње име добила по великом војводи Стефану Вукчићу Косачи, који је владао тим подручјем средином 15. вијека. Он се крунисао титулом херцегом од Светога Саве. Османлије су први почели ту регију називати Херцеговина, по њеном тадашњем владару херцегу Косачи.
Садржај |
[уреди] Познате личности
Свети Василије Острошки, Јован Дучић, Владимир Гаћиновић, Богдан Жерајић, Владимир Ћоровић, Алекса Шантић, Светозар Ћоровић, Благоје Паровић
[уреди] Историја
[уреди] Већи градови
- Билећа
- Гацко
- Груде
- Јабланица
- Коњиц
- Љубиње
- Љубушки
- Мостар
- Невесиње
- Неум
- Посушје
- Прозор
- Равно
- Столац
- Требиње
- Чапљина
- Читлук
- Широки Бријег
[уреди] Познате знаменитости Херцеговине
- Стара црква у Мостару посвећена Рођењу Пресвете Богородице, 1750. године, (срушена до темеља, чак и камење однето.)
- Нова Саборна црква у Мостару посвећена Светој Тројици 1863. год, срушена до темеља 1992. год,
- Манастир Житомислић, Храм Благовести Пресвете Богородице, у селу Житомислићу, 1416. год. (Манастир Житомислић је од Хрвата спаљен и срушен, миниран до темеља са конацима, чак су спаљени гробови Новомученика Житомислићких Монаха. Обновљен и освештан 2005. године.)
- Манастир Тврдош,
- некропола стећака Радимља,
- Стари мост,
- Међугорје,
- Национални парк Хутово блато,
- Почитељ,
- пећина Вјетреница,
- Текија на Буни,
- водопад Кравица,
- илирски град Даорсон,
- некропола стећака Радимља,
- Стари град Столац,
- археолошко налазиште Габела,
- Могорјело - вилла Рустица,
- самостан Шћит,
- Арсланагић мост.
[уреди] Епархија Захумско-Херцеговачка и Приморска
Ова Епархија, као организована Хумска Епископија, у саставу аутокефалне Архиепископије Српске, потиче из 1219. године, од Светога Саве, са епископом Иларијем, учеником Св. Саве, и даљим насљедницима, високоугледним и светим Јерарсима, као што су били: Св. Сава Други, Св. Данило Други и даље до Светог Василија Тврдошког и Острошког и Св. Новог Свештеномученика Петра (Зимоњића, био Захумско-Херцеговачки од 1902-20, а онда премјештен у Сарајево). Ова је Епархија била на трећем или четвртом мјесту у рангу Епископија и посље Митрополија Пећке Патријаршије и никад није престајала да постоји или да ради на простору Приморја, Захумља и Херцеговине, досежући некада и до Фоче, Горажда, Чајнича и Милешеве. Сједиште Хумског Епископа и касније Митрополита Захумско-Херцеговачког било је најприје у Стону на Пељешцу, затим у Требињу, у манастиру Св. Петра и Павла на Лиму, манастиру Тврдошу и Дужима, краће вријеме у манастиру Савини код Херцег Новог, затим у Благају на Буни, у манастиру Житомислићу и у Мостару, а сада је, услед разорења свега црквеног средишта и живота у Мостару, опет у манастиру Тврдошу крај Требиња.
Натпис са каменог гроба из порушене Нове Саборне цркве у Мостару: Митрополит Леонтије Радуловић 1835. - 1889.
"Стопама мученика за вјеру и слободу
Ступаше храбром душом прегорев земна блага
Спасење и блаженство искаше Српском роду
Голготу за се прими, она му бјеше драга.
Патничком праху спомен, а вјечност својој души
Сљедбеник Спаса стече и ово xладно стијење
Строшиће љуто вријеме, ал' Српство док устраје
Његово име свијетло славиће Васкрсење
БЛАГОДАРНА ХЕРЦЕГОВИНА"
[уреди] Географија
- Планине изнад 2000 m :
- Вран 2074 m
- Пласа 2116 m
- Прењ 2155 m
- Чврсница 2228 m
- Волујак 2294 m
- Ријеке дуже од 50 km :
- Требишњица (извор на 398 m надморске висине) 96,5 km
- Неретва (извор на 320 m надморске висине) 218 km
[уреди] Клима
[уреди] Становништво
По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, Херцеговина је у општинским границама које се географски и историјски воде као Херцеговина (Требиње, Билећа, Љубиње, Столац, Неум, Чапљина, Љубушки, Гацко, Невесиње, Мостар, Читлук, Широки Бријег, Груде, Посушје, Јабланица, Коњиц и Прозор), имала 431.628 становника.
[уреди] Национални састав, 1991.
укупно: 431.628
- Хрвати - 196.619 (45,55%)
- Муслимани - 116.701 (27,03%)
- Срби - 92.239 (21,37%)
- Југословени - 18.636 (4,31%)
- остали, неопредијељени и непознато - 7.433 (1,72%)
У географском смислу, од наведених општина сјеверни дио општине Прозор припада Босни, док Херцеговини припадају и јужни дијелови општина Томиславград и Фоча, чији се већи дијелови такође налазе у Босни, а исто тако Херцеговини, у цјелини, географски припада и подручје бивше општине Улог, иначе у саставу босанске општине Калиновик. Сви ови гранични крајеви на којима се додирују Херцеговина и Босна имају оба јака утицаја у говору, менталитету, ношњи и осталим антрополошким одликама.
[уреди] Видети
- Стара Херцеговина
- Република Српска
- Манастир Тврдош
- Свети Василије Острошки
- Херцег Нови
- Манастир Острог
- Херцеговина Републике Српске
