Хипотеза
Из пројекта Википедија
Хипотеза (Hypothese), грч. υποθεσις
"подложено", подметање; наслућивање, претпоставка о разлозима, узроцима, силама, законима, односима која служи за решење проблема, за испуњавање празнина искуства, за успостављање веза, за опојмљивање закономерности; хипотезом се назива таква објашњавајућа претпоставка посебно онда када јој се признаје неки вероватносни садржај.
Начини ли се претпоставка само као покушај, да би се решио неки проблем, говори се о радној хипотези; ако се она не признаје као исправна, али се ипак показује као практично целисходна за обраду неког проблема, тада се говори о фикцији.
Уколико је реч о теоријски недоказивом, али за спровођење неке замисли неопходном наслућивању, тада је на делу постулат, или, у случају да примењене појмове не затичемо, него сами производимо, поставка. Хипотеза треба да се поткрепи (поткрепљивање, верификација).
υποθεσις (Hypothesis), грч., 1. подметање, иретпоставка, такоће априорни услов искустава, 2. горња премиса неког хипотетичког суда (ако важи А, важи и Б). Уз то хипотетички, који почива на хипотези; у традиционалној логици се хипотетичким, поред тога, називају искази облика "ако..., онда..."
