Хоенцолерн
Из пројекта Википедија
Владарска кућа Хоенцолерн (нем. Hohenzollern) је немачка династија електора, краљева и царева (императора) Пруске, Немачке и Румуније.
Породица Хоенцолерн води порекло из области око града Хечингена (нем. Hechingen) у Швабији, из 11 века. Они су узели име по замку Бург Хоенцолерн близу горе поменутог града, који је био дом њихових предака.
Кућа се поделила на две гране, оне у католичкој Швабији и оне у протестансткој Франконији. Швапска грана владала је простором око Хечингена до њиховог могућег изумирања 1869. Франконијска грана била је релативно успешнија. Гране франконијске линије попеле су се на трон Бранденбурга 1415. и трон војводе Пруске 1525. Унија ове две франконијске линије 1618. дозволила је стварање краљевства Пруске 1701, државе која је водила уједињење Немачке и стварање немачког царства 1871. Фамилија Хоенцолерн је абдицирала са немачког трона 1918.
Један огранак швапске гране, Хоенцолерн-Сигмаринген, владао је Румунијом у периоду 1866-1947 (кнез 1866-1881 и краљеви 1881-1947).
Садржај |
[уреди] Пруски краљеви
- Фридрих I Пруски (1701–1713), претходно Фридрих III
- Фридрих Вилхелм I Пруски (1713–1740)
- Фридрих II Пруски "Фридрих Велики" (1740–1786)
- Фридрих Вилхелм II Пруски (1786–1797)
- Фридрих Вилхелм III Пруски (1797–1840)
- Фридрих Вилхелм IV Пруски (1840–1861)
- Вилхелм I (1861–1888)
- Фридрих III (1888)
- Вилхелм II (1888–1918)
[уреди] Немачки цареви
- Вилхелм I (1871–1888)
- Фридрих III (1888)
- Вилхелм II (1888–1918)
[уреди] Румунски краљеви
- Карол I (1881–1914; кнез 1866–1881)
- Фердинанд (1914–1927)
- Михаил (1927–1930 и 1940–1947)
- Карол II (1930–1940)
