Static Wikipedia February 2008 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu

Web Analytics
Cookie Policy Terms and Conditions Ченај - Википедија

Ченај

Из пројекта Википедија

Зграда Рипон, у којој је смештена градска скупштина
Зграда Рипон, у којој је смештена градска скупштина

Ченај (познат пре под именом Мадрас) је главни град индијске државе Тамил Наду и представља четврти град у Индији по броју становника. Налази се на Короманделској обали Бенгалског залива. Има 4,35 милиона становника (процена из 2006.), а метрополитенско подручје има 6,96 милиона становника. Ченаj је велики комерцијални и индустријски центар, а познат је по културном наслеђу и по храмовима. Сматра се центром производње аутомобила у Индији. Ченај се зато назива "Детроитом јужне Азије". У Ченају се налази једна од највећих плажа на свету, дуга 12 km.

[уреди] Историја

Капалешварар храм је најстарији храм у Ченају.
Капалешварар храм је најстарији храм у Ченају.

Три чувене династије су владале подручјем: Чера, Чола и Пандија, а касније постаје део Виџајанагар царства. Португалци су стигли 1522. и саградили су луку, коју су назвали Сао Томе. Подручје су после тога преузели Холанђани, који су успоставили базу 1612. близу Пуликата, северно од Ченаја. Британска источноиндијска компанија је 22. августа 1639. добила земљу од најака од Вандавасија. Годину дана касније саграћена је тврђава Сент Џорџ, која је постала језгро, око које је растао град. Французи су 1746. заузели град, а Британци су повратили 1749. До касног XVIII века Британци су освојили већину региона око Тамил Наду и у Андра Прадешу и Карнатаци и успоставили су Мадраско Председништво. Град је постао главни град Мадраске државе у Индији 1947. године. Држава је преименована 1969. у Тамил Наду. Током грађанског рата у Шри Ланки Ченај, тј. Мадрас постају поприште етничког насиља, са коренима у Шри Ланки. Током 1984. тамилска сепаратистичка група је подметнула бомбу на аеродрому, која је усмртила 33 особе. Град је 1996. променио име из Мадрас у Ченај.

[уреди] Економија

Главне индустрије су аутомобилска, софтверске услуге, производња хардвера и финансијске услуге. Много страних аутомобилских компанија (Форд, Катерпилар, Хјундај, БМВ, Мицубиши) има своје фабрике у Ченају. Производе се аутомобили, трактори, тешка машинерија, тенкови. Око 48% ауто делова и 29% индијске производње аутомобила производи се у Ченају.

Много страних електронских компанија има своје фабрике у Ченају (Нокија, Моторола и Дел). Производе се мобилни телефони. Ериксон и Алкател имају истраживачке центре у Ченају. Ченај постаје најважнији центар спољашњих услуга (аутсорсинг) финансијских, здравствених и других услуга за мултинационалне компаније. Други је највећи извозник софтвера у Индији, а извоз софтвера доноси 2 милијарде долара.

Тидел парк у Ченају је највећи софтверски парк у Тамил Наду
Тидел парк у Ченају је највећи софтверски парк у Тамил Наду

[уреди] Демографија

Град има 4,35 милиона становника (процена из 2006. године), а метрополитенско подручје има 6,96 милиона становника. Велики проблем је пренасељеност и недостатак воде. Пошто нема много облакодера, град се веома раширио и заузео околни простор. Последица велике површине града је што се повећало време потребно људима да дођу на посао. Многи делови друштва су присиљени да живе у сламовима без чисте воде и лошом или никаквом канализацијом. Око 18% становништва живи у сламовима. Већина становништва говори тамилски. Енглески се такође много користи, а посебно у пословању и образовању.

Милионски градови у Индији Flag of India
АграАхмедабад • Алахабад • Амрицар • Асансол • Бангалор • Бопал • Ченај • Коимбатор • Делхи • Данбад • Фаридабад • Хајдерабад • Индор • Џабалпур • Џајпур • Џамшедпур • Канпур • Кочин • Колката • Лакнау • ЛудијанаМадура • Мирут • Мумбај • Нагпур • Нашик • Патна • Пуна • Раџкот • СуратВадодараВаранаси • Виџајавада • Визагапатнам


Static Wikipedia 2008 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -

Static Wikipedia 2007 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -

Static Wikipedia 2006 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu