Штралсунд

Из пројекта Википедија

Стари трг са градском већницом и црквом светог Николе

Штралсунд је град у североисточном делу Немачке у Мекленбургу-Западној Померанији. Налази се на Балтичком мору на мореузу који раздваја острво Риген од копна. Са Ригеном је повезан друмским и железничким мостом. Главна економска активност је бродоградња, рибарство и донекле туризам.

[уреди] Историја

Град су основали 1234. Словени Рујани са Ригена. Следећих година у град долазе немачки трговци и град је почео да расте. Пошто је постао конкуренција моћном Либеку, спаљен је 1249. Поново је изграђен са огромним градским бедемима са 11 градских врата и 30 стражарских кула. Штралсунд је 1293. постао члан Ханзеатског савеза. У 14. веку је око 300 бродова је пловило Балтиком под заставом Штралсунда.

У 17. веку Штралсунд је постао поприште Тридесетогодишњег рата. Генерал Албрехт фон Валенштајн је опседао Штралсунд 1628, све док није у помоћ дошла шведска војска и присилила генерала на повлачење. После Вестфалског мира 1648. Шведска је добила Западну Померанију, Шведску Померанију и Штралсунд. У Великом северном рату Карл XII је годину дана предводио обрану Штралсунда против уједињених европских сила. Штралсунд је остао шведски до 1815., када је постао део Прусије. Од 1949. до 1990. био је део ДДР.

Куће у старом граду

[уреди] За видети

Историјски центар Штралсунда је на Унесковом списку светске баштине.
Срце старог града је стари трг на коме је била пијаца. Ту се налази и готичка скупштина града из 13. века. Иза скупштине се налази црква светог Николе, саграђена 1270.-1360.
црква светог Јакова, саграђена средином 14. века. Разарана је неколико пута (Валенштајн и Други светски рат)
црква свете Марије, грађена је 1383.-1473. у готском стилу и највећа је у Штралсунду, са кулом од 104 метра.
фрањевачки манастир из 1254. је једна од најстарих грађевина у граду.