Ђорђе Вајферт
Из пројекта Википедија
Ђорђе Вајферт (рођен 15. јуна 1850. - умро 12. јануара 1937.)
Апсолвирао је велику пиварску школу у Вајенстефану код Минхена. Преузео је пивару коју је његов отац (Игњат Вајферт) сазидао код Мостара у Београду, а коју је касније јако проширио.
Купио је рудник мрког угља код Костолца, рудник бакра у Бору и рудник каменог у Подвису, чему придолази још и златни мајдан у Светој Ани, те је на тај начин постао творац модерног рударства у Србији.
Од 1890. он је гувернер Народне банке Србије, те стекао великих заслуга у одржању вредности динара и олакшању кредитних послова у Србији. Гувернер је био у периоду 1890-1902 и 1912-1926, укупно 26 година. Извео је и претварање народне банке и емисиону установу Краљевине СХС, као и замену круна у динаре.
Био је и предсеник Управног одбора Самосталне монополске управе Краљевине Србије у периоду 1895-1900. година.
Ђорђе је дарежљиви мецена културних и хуманих установа и пријатељ наука, скупљао је стари новац.
У своје време био је највећи индустријалац у Југославији.
9. септембра 1923. је поклонио своју збирку у којој је сједињена збирка његовог оца и брата, Београдском универзитету. Ватрогасној институцији је поклонио особиту пажњу и од 1921. он је председник Банатског ватрогасног удружења. Он је уживао и ужива неподељено поштовање његових земаљских господара који су га одликовали својим највреднијим орденима. Иначе је добио много одликовања, тако је он између осталих почасни председник панчевачке Пучке банке и вршачког ватрогасног удружења. У Панчеву подсећа на њега Анина црква, коју је 1922/23. о свом трошку дао сазидати, као и портална зграда на п.кат.гробљу коју је 1924. дао саградити. Умро је 1937. године, а наследио га је сестрић Фердинанд Грамберг.
