Јапански носач авиона Рјуђо
Из пројекта Википедија
 |
|
| Носач авиона Рјуђо | |
| Корисник |  |
|---|---|
| Почетак градње: | 26. новембар 1929. |
| Поринуће: | 2. април 1931. |
| Завршетак градње: | 9. мај 1933. |
| Потонуо: | 24. август 1942. |
| Основне катактеристике | |
| Дужина: | 175.40 метара |
| Ширина: | 20.80 метара |
| Газ: | 7.10 метара |
| Тежина: | 12.350 тона стандардни депласман 14.290 тона пуни депласман |
| Погон: | 2 × Парне турбине, снаге 65.000 КС |
| Посада: | 924 официра и морнара |
| Наоружање: | Топови: 8 × 127мм , 22 × 25мм, 24 × 13мм Авиони: 36 + 12 |
| Максимална Брзина: | 28 чвора |
Рјуђо је био јапански лаки флотни носач авиона коришћен током Другог светског рата у јапанској царској морнарици.
Садржај |
[уреди] Историја пројекта
Након подписивања Вашингтонског споразума, градња лаких носача авиона остала је изван ограничења. То је дало могућност јапанском адмиралштабу да покуша да компензира слабост првог носача авиона (Хошо), изградњом новог тежине 10.000 тона. Средства за изградњу брода била су додељена по програму за попуну флоте из 1927. године и тада започиње пројектовање брода. Увођењем, на предлог француских бродоградитеља, попречних челичних ужади за заустављање авиона и коришћењем баријере за одвајање зоне за слетање на крми, дало је могућност пројектантима да смање стандардну тежину на 7.500 тона. Са градњом брода кренуло се 25. новембра 1929. године. По пројекту се предлагало да хангар буде на једном нивоу, но одмах по започињању градње, адмиралштаб захтева да се удвостручи број авиона. Зато је било неопходно да се преради првобитан пројект и постави и друга хангарна палуба. Тако је нови носач авиона могао да понесе 36 авиона и још 12 у резерви. Они су додавани на полетну палубу са два лифта за авионе, стим што је крмени био знатно мањи од предњег. Мала површина полетне палубе није дозвољавала да се на њој налази одједном више од 6 авиона, услед чега је дејство његове авиогрупе било недовољно ефикасно. За разлику од предходних пројеката на Рјуђу је извршен покушај не постављања острвске надградње. Дим из котлова се одводио кроз два бродска димњака разлишите величине, изведених на десни бок и традиционално савијени ка воденој површини. По пројекту турбине на броду су омогућавале максималну брзину од 29 чвора. Од наоружања на броду је предвиђено 6 двоцевних топова 127 mm и 6 четвороцевних митраљеза 13 mm. Због нарасле висине брода и ограничене тежине није се водило рачуна о дебљини заштитног оклопа, шта више ни о виталним преградама које су јако важне за сам брод. Лака окопна заштита била је и око магацина и машинског одељења. Рјуђо је поринут 2. априла 1931. године а уведен у строј јапанске морнарице 9. маја 1933. године.
[уреди] Модернизација
Након трагедије ескортног минополагача Томоцуру, поред многих бродова, враћен је назад у бродоградилиште и Рјуђо. У периоду од 1934. до 1936. године отклоњени су бројни недостаци на броду. За повећану стабилност, на броду су постављене плутаче, које су повећале ширину брода за пола метра, а у трему брода су поставили 1.200 тона баласта (додатно оптерећење које се поставља на дно брода како би се повећала његова стабилност). Као допунска мера за повећање стабилности брода, демонтирана су 2 двоцевна топа 127 mm. Током 1938. године постављена су 2 двоцевна против-авионска топа 25 mm а замењена су и 6 четвороцевна митраљеза 13 mm са 12 двоцевних. Године, 1942. број топова 25 mm је повећан на 22 (6×3 и 2×2). Састав авио групе је промењен током 1941. године и састојао се од 9+4 А6М2, 18 Б5Н и 9+4 Д3А, а јулу 1942. године ваздухопловна група је имала следећи састав: 30+4 А6М2 и 6+1 Д3А.
[уреди] Тактичко-Технички подаци
| Пре модернизације | После модернизације | |
|---|---|---|
| Стандардна тежина: | 10.600 тона | 12.350 тона |
| Пуна тежина: | 12.300 тона | 14.290 тона |
| Дужина: | 175.40 метара | 175.40 метара |
| Ширина: | 20.30 метара | 20.80 метара |
| Газ (средњи): | 5.60 метара | 7.10 метара |
| Полетна палуба: | 156.50×23 метара | 156.50×23 метара |
| Погон: | 6 котла "Канпон" | 6 котла "Канпон" |
| Снага: | 65.000 КС (2 парне турбине) | 65.000 КС (2 парне турбине) |
| Брзина: | 29 чвора | 28 чвора |
| Даљина пловљења: | 10.000 наутичких миља/14 чвора | 10.000 наутичких миља/14 чвора |
| Количина горива: | 2490 тона нафте | 2490 тона нафте |
| Посада: | 600 човека | 924 човека |
| Универзална артиљерија: | 6×2 топа 127 мм | 4×2 топа 127 мм |
| Противавионска артиљерија: | - | 2×2 топа 25 мм |
| Митраљези: | 6×4 митраљеза 13 мм | 12×2 митраљеза 13 мм |
| Авиогрупа: | 36+12 | 36+12 |
| Ловци: | - | 9+4 А5М2 |
| Обрушавајући бомбардери: | - | 18+4 Д1А2 |
| Торпедоносци: | - | 9+4 Б4Ј1 |
[уреди] У служби
Носач авиона Рјуђо је уписан у списак флоте 9. маја 1933. године и ушао је у сатав 2. дивизије носача авиона. Маневри које је јапанска морнарица извела почетком 1934. године, су показали да део новоизграђених бродова, а међу њима и Рјуђо имају недовољну стабилност. Из тог разлога носач авиона је повучен у резерву и од 1934. до 1936. године је модернизован у бродоградилишту у Сасебу. Од јануара 1937. године је у састав 4. дивизије носача авиона. У 1939. години Рјуђо узима учешће у рату против Кине. По првобитном плану рата против Америке и савезника, Рјуђо је заједно са носачем авиона Зуихо предат вице-адмиралу Нишизу Цукахари, као подршка напада Друге ваздушне флоте на Филипине. Авиогрупе са та два носача авиона су предате Првој ваздушној флоти за напад на Перл Харбур. Након неприхватања Цукахаре да употреби носач авиона Рјуђо, брод је уведен у састав четврте групе за изненадне нападе и током новембра 1941. године пристиже на острво Палау.
Дана, 8. децембра 1941. године са носача су узлетела 13 авиона Накађима Б5Н и 9 Мицубиши А6М Зеро, који су напали америчке бродове и војне јединице у Давау. До краја године Рјуђо осигурава ваздушну подршку десантима: у заливу Ламон, заливу Давао и на острво Холо. Почетком 1942. године базира у заливу Кам Ран и улази у састав главних снага Јужне експедиционе флоте која је била под командом вице-адмирала Ђисабуре Озаве. Прва операција у јануару била је осигурање ваздушне подршке деснта на Британски Борнео. Од 9. фебруара до 17. фебруара 1942. године узима учешће у нападу на Палембанг - Суматра, где су авиони са Рјуђа потопили 2 а оштетили још 2 брода.
У периоду 25. фебруар - 9. март 1942. године покрива конвој ка заливу Бантен и узима учешће у заузимању острва Јава и Суматра. Дана, 1. марта 1942. године авиони његове авиогрупе потапају амерички разарач Поуп. Затим одлази према Формози (данас Тајван), где стиже 20. марта, а након тога прелази у Мергуј. Узима учешће у операцији "Ц" као део крстаричке групе под командом Ђисабуре Озаве. После тога, до маја 1942. године пролази плански ремонт у Јокосуки. Рјуђо 25. маја 1942. године заједно са осталим бродовима из Друге мобилне групе започиње да испуњава задатак по операцији "МИ". Дана, 4. јуна 1942. године 13 авиона Накађима Б5Н и 9 Мицубиши А6М Зеро из састава његове авиогрупе напада Дач Харбур. Следећег дана напад је поновљен са 12 авиона Накађима Б5Н и 8 Мицубиши А6М Зеро. У склопи Мидвејске битке, Рјуђо учествује у борби против американаца на Алуетским острвима. Дана, 31. јула 1942. године је укључен у састав 2. дивизије носача авиона у сатаву Треће флоте. Почетком августа исте године је пребачен на острво Трук, а одатле 19. августа 1942. године узима учешће у бици за источна Соломонова острва као део Диверзионе групе. У тој бици га нападају амерички авиона са носача авиона Саратога 24. августа 1942. године и погађају са 4 до 6 бомби и једним торпедом, након чега Рјуђо тоне заједно са већим делом посаде.
