Јесен стиже, дуњо моја
Из пројекта Википедија
| Јесен стиже, дуњо моја | |
 Јесен стиже, дуњо моја |
|
|---|---|
| Режија | Љубиша Самарџић |
| Продуцент | Љубиша Самарџић |
| Сценарио | Ђорђе Милосављевић, Тончи Матулић |
| Улоге | Бранислав Трифуновић, Марија Каран, Калина Ковачевић, Игор Ђорђевић, Марта Узелац, Предраг Ејдус, Рада Ђуричин, Војислав Брајовић, Борис Миливојевић, Милорад Мандић - Манда, Бода Нинковић, Милица Милша, Бранислав Брстина, Рената Улмански |
| Музика | ? |
| Жанр | драма |
| Издавачка кућа | ? |
| Година | 2004. |
| Трајање | 95 мин. |
| Земља | Србија и Црна Гора |
| Језик | Српски |
| IMDb веза | |
"Јесен стиже, дуњо моја" је домаћи филм направљен 2004. године у режији Љубише Самарџића. Главне улоге тумаче Бранислав Трифуновић, Марија Каран, Калина Ковачевић, Игор Ђорђевић, Марта Узелац, Предраг Ејдус, Рада Ђуричин, Војислав Брајовић, Борис Миливојевић, Милорад Мандић - Манда, Бода Нинковић, Милица Милша, Бранислав Брстина и Рената Улмански .
[уреди] Кратак садржај
Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма.Негде у Банату 1914. године... Безбрижно детињство Саве (Трифуновић), Марије (Каран) и Петрашина (Ђорђевић) прекида почетак Првог светског рата. Сава и Петрашин и против своје воље одлазе да служе војску Аустроугарске монархије. Четири године после тога, рат је завршен. Сава се враћа кући. Дочекују га Марија и његов најбољи друг Петрашин, који је раније дошао из рата јер је на фронту изгубио руку. Устрептала љубав Саве и Марије оваплоћује се и остварује. На путу њихове потпуне среће испречио се Савин отац (Брајовић), који поред три ћерке не жели да „храни нова гладна уста“! После туче са оцем, Сава напушта село и одлази преко Тисе у варош. Марија остаје уцвељена и немоћна. Сава у вароши налази посао у млину богатог Гранфилда (Ејдус). Његова ћерка Аница (Ковачевић) бацила је око на Саву. Брижан отац Гранфилд предлаже Сави да се ожени Аницом. Браком са Аницом, Сава би постао зет угледне и старе алзаске породице, као и наследник великог породичног богатства.
Несигуран у своју одлуку, Сава још једном креће на пут до родног села жељан сусрета са Маријом. Она је, међутим, умрла рађајући његово дете, које сад расте у Петрашиновој кући, кући Савиног кума и најбољег друга, који се никад није помирио са неузвраћеном љубављу коју је осећао према Марији. Обележени ратним искуством и несрећним љубавима, и Сава и Петрашин су изгубљени у сопственом животу, поред мале Дуње, коју обојица сматрају својим дететом.
[уреди] О филму
Чудесна музичка и животна мелодија банатске равнице. Са Фестивала у Херцег Новом филм је понео чак шест награда: за најбољу женску улогу, сценографију, костим, камеру, тон и, наравно, ону најзначајнију - Златну мимозу за најбољи филм. Публика на Канли кули бурним аплаузом испратила је филм и у потврду тога наградила га наградом за најбољи филм по мишљењу публике. Изузетну прихваћеност филм је имао и код босанске публике на овогодишњем Сарајево филм фестивалу, на ком је наступио у главном регионалном програму.
Колико су млади глумци успешно понели своје улоге сведоче и признања са Глумачког фестивала у Нишу, где је млада глумица Калина Ковачевић понела награду „Царица Теодора“ за најбољу женску улогу. Повељама за изузетну женску и мушку улогу награђени су Марија Каран и Бранислав Трифуновић, а за најбољег дебитанта изабран је Игор Ђорђевић. Стручни одбор наше Академије филмске уметности и науке за избор домаћег кандидата за учешће у конкуренцији за 77. награду Оскар у категорији дугометражних играних филмова снимљених у земљама ван енглеског говорног подручја одлучио је да српски кандидат буде овај филм
