Јован Андрејевић
Из пројекта Википедија
Јован Андрејевић (Нови Сад 6. октобар 1833-Нови Сад 21. јул 1864) је био лекар, новинар и један од оснивача Српског народног позоришта у Новом Саду.
Отац Јована Андрејевића, Григорије-Глиша, је био свештеник и парох Саборне цркве, док му је мајка Персида умрла врло рано, тако да је син није упамтио. Јован Андрејевић је од малих ногу растао у добростојећој средини, која му је омогућила да добије одговарајуће образовање. Основну школу и првих шест разреда гимназије завршио је у Новом Саду. Међутим,пожар који је избио 1848. године уништио је Нови Сад, а и многе његове житеље материјално, па и оца Јована Андрејевића. Јован је, подучавајући своје материјално богатије другове, изучио седми и осми разред гимназије у Темишвару 1853. године.
После завршене гимназије отишао је у Пешту, где је започео студије медицине, затим у Праг и најзад у Беч, где је докторирао. За време студија бавио се научним радом и дошао је до нових резултата, које је саопштио стручњацима преко Извештаја Бечке академије наука под именом "Ueber den feineren Bau der Leber". Поред научног рада, у току студирања активно је учествовао у раду Уједињене омладине српске, због чега је имао и неприлика са Баховом полицијом. За време боравка у Бечу двапут је био у затвору.
Андрејевић је био члан уредништва Данице, сарадник Србског дневника и, Јованом Ђорђевићем, један је од оснивача Српског народног позоришта. Поред великог интересовања за науку, Андрејевић је стигао да напише и низ књижевних радова. Још 1858. године објавио је у Седмици расправу о фотографији, а нешто касније, у Даници, и чланке из области уметности. Андрејевић је био и одличан преводилац. Преводио је са енглеског и немачког језика. Био је први у Срба који је покушао да преводи Шекспира са оригинала, те је део "Ричарда Трећег", у његовом преводу, био приказан у Новом Саду 1864.године за тристогодишњицу рођења Вилијама Шекспира.
Андрејевић је као студент оболео од туберкулозе, што га је приморало да прекине своја научна истраживања и да се врати у Нови Сад. По повратку из Беча, 16. маја 1861. године, поднео је захтев Магистрату у Новом Саду у којем га моли за дозволу да отвори приватну праксу. Као лекар практичар, Андрејевић је врло брзо стекао добру репутацију.
По доласку у Нови Сад, оженио се Јелком Бајић, али је брак остао без деце. Убрзо је Јован Андрејевић поново почео побољевати од туберкулозе, те је током 1864. године био везан за постељу све до смрти 21. јула. Сахрањен је уз молитвено присуство владике Платона на Алмашком гробљу у Новом Саду, непосредно уз јужну страну капеле, где му се налази гроб, док је скроман споменик наслоњен на зид капеле. Његова заоставштина је износила свега 306 форинти. Према изјави његове супруге Јелке, уступљена је фонду Новосадске гимназије, чији је дародавац Андрејевић и за живота био.
