Медицина
Из пројекта Википедија
Медицина (лат: 'ars medicinaе' - уметност лечења) бави се дијагностиком, превентивом и терапијом физичке и психичке болести човека. Медицина означава и науку болести и практичну примену.
[уреди] Медицинске домене
Медицина је научна област која се бави проучавањем и лечењем живих организама. Реч медицина потиче од латинског и значи лек (ремедиум). Употребљава се и израз ars medica као уметност лечења. Укратко речено, медицина се бави здрављем и болешћу живих организама.
Пошто је подручје медицине велико моглo би се поделити на:
- Основне (базне) медицинске науке
- Клиничке медицинске науке
- Стоматологија
- Ветеринарска медицина
- Фармација
- Остале гране медицине (нпр. биљна медицина-фитомедицина)
Прецизнија и прегледнија подела је она која медицину дели на њене етаблиране гране:
- Хемија за медицину
- Медицинска биофизика
- Хумана генетика
- Анатомија
- Хистологија
- Eмбриологија
- Физиологија
- Медицинска биохемија
- Клиничка биохемија и лабораторијска медицина
- Патологија
- Патолошка физиологија
- Медицинска микробиологија
- Имунологија и имунохематологија
- Фармакологија
- Фармакологија и токсикологија
- Клиничка фармакологија
- Радиологија
- Ултрасонографија
- Нуклеарна медицина
- Гинекологија и акушерство
- Педијатрија
- Неонатологија
- Неуропедијатрија
- Дечја хематологија и онкологија
- Дечја ендокринологија и дијабетологија
- Дечја кардиологија
- Дечја пулмологија
- Дечја нефрологија
- Дечја реуматологија
- Дечја гастроентерологија
- Дечја ортопедија
- Интерна медицина
- Ангиологија
- Ендокринологија и дијабетологија
- Кардиологија
- Гастроентерологија
- Хематологија и онкологија
- Нефрологија
- Пулмологија-пнеумофтизиологија
- Реуматологија
- Геријатрија
- Хирургија
- Општа хирургија
- Неурохирургија
- Торакална хирургија
- Хирургија срца
- Васкуларна хирургија
- Висцерална хирургија
- Урологија
- Ортопедија
- Дечја хирургија
- Пластична хирургија
- Ратна хирургија
- Онкологија
- Оториноларингологија
- Неурологија
- Психијатрија
- Офталмологија
- Дерматовенерологија
- Анестезиологија
- Трансфузиологија
- Инфектологија
- Епидемиологија
- Хигијена и екологија
- Породична или обитељска медицина
- Физикална медицина и рехабилитација
- Медицина рада
- Медицинска статистика
- Медицинска информатика
- Социјална медицина
- Спортска медицина
- Тропска медицина
- Ургентна медицина
- Судска медицина
- Ветеринарска медицина
- Стоматологија
- Орална хирургија
- Максилофацијална хирургија
- Фармација
- Јавно здравство
Скоро свака од ових грана има своје субспецијалности које се баве искључиво само одређеним проблемима дотичне гране медицине. Ова је подела подложна даљој промени и усавршавањима, што најчешће зависи од развоја медицине током времена.
Постоји и подела на:
- Хируршке гране медицине, (хирургија, оториноларингологија, офталмологија, урологија итд).
- Гране конзервативне медицине, (интерна медицина, неурологија, психијатрија, дерматологија итд.)
У неким земљама запада студенти медицине се већ у првим годинама студија опредјељују за хируршке гране или за конзервативну медицину.
[уреди] Значајне особе медицине
- Листа значајних особа медицине
- Листа добитника Нобелове награде из физиологије или медицине
[уреди] Види још
- Нобелова награда за физиологију или медицину
- Народно лекарство
- Употреба лекова
- Захарије Орфелин - наш први фармакогнозијски писац
