Јован Деретић
Из пројекта Википедија
Јован Деретић (1934, Ораховац код Требиња – 16. март 2002. Београд) историчар књижевности, члан Удружења књижевника Србије. Основну школу завршио у Ораховцу, гиманзију у Требињу и Врбасу. Дипломирао на Филозофском факултету у Београду 1958. године на групи за југословенску књижевност са општом књижевности. Докторат књижевних наука стекао на Филозофском факултету 1966. године тезом „Композиција Горског вијенца“. Предавао је на Филолошком факултету нову српску књижевност. Један је од покретача часописа „Књижевна историја“ 1968. Одговорним уредником овог часописа постаје 1972.
Објавио је следећа дела:
- Доситеј и његово доба (1969),
- Композиција Горског вијенца (1969),
- Поетика Доситеја Обрадовића (1974),
- Огледи из народног песништва (1978),
- Алманаси Вуковог доба (1979),
- Видаковић и рани српски роман (1980),
- Српски роман 1800 – 1950 (1981),
- Историја српске књижевности (1983),
- Горски вијенац П.П. Његоша (1986),
- Пут српске књижевности, (1996),
- Поетика српске књижевности (1997)
За „Историју српске књижевности“ добио је Октобарску награду града Београда.
