Јован Марјановић

Из пројекта Википедија

др Јован Марјановић-Јоца, Историчар (1920. - 1980.)

[уреди] Биографија

Најбољи познавалац партизанског и четничког покрета.

Рођен је 1. априла 1920. године у Санском Мосту (Босна и Херцеговина). Пре рата завршиоо Богословију у Сарајеву и 1940. године уписао се на теолошки факултет.

Године 1941. до 1945 у Народноослободилачкој војсци налазио се на дужности политичког комесара чете, батаљона и бригаде. По ослобођењу стално је био на партијско-политичким дужностима. Био је члан Окружног комитета у Бања Луци (1945-1947), а затим завршио Вишу партиску школу "Ђуро Ђаковић" у Београду. Радио је једно време и у партиској школи ЦК СК БИХ у којој је био и управник до 1954

Од тада живи у Београду, где је дипломирао историју на Филозофском Факултету, а докторирао 1961. на истом, на тему "Народноослободилачки покрет у Србији 1941-1945".

Од 1963. стални професор Историје XX. века на Филозофском Факултету, а од 1979. оснивач катедре за "Историју Југославије 1918-1978", где је радио као предавач.

Заједно са др Васом Чубриловићем био је сарадник на Балканолошком институту.

Напрасно је умро 1980 . године у Београду.

Радио је и као уређивач и приређивач лексикона, енциклопедија и школских уџбеника. Објавио је велики број књига и радова на тему Народноослободилачког покрета у Југославији 1941-1945.

Најзначајније су:

Народноослободилачки покрет у Србији 1941, Београд, 1961.
Прилози за историју сукоба НОП и Четника-Зборник радова за Историју XX века, Београд, 1962.
Устанак и НОБ у Србији 1941-1945, Београд, 1963.
Ослободилачки рат и народна револуција, Београд, 1964.

Политичке странке и модерне државе, Београд, 1970.